Учитељ

Пустите нас у вртић да сејемо наше семе, Топао ваздух струји долином, и озелени, тера и цвета итд.

Доцније када је семе клијало и биљчице израсле: Пустите нас у вртић да видимо наше биљчице.

Није потребно да се истиче значај, утицај и повратни утицај неге природе и растиња на дечју душу и сазнање као и на цео ствар ни и стваралачки живот детињи. Онај који је израстао из средине целине и који у њој живи мора да је схвати. Родитељи који имају врт морају својој деци да уступе довољну површину за вртић који ће сама да обрађују под руковођењем или својих родитеља или стручњака. За њих ће вртић бити извор унутрашњег моралног издизања, задовољства и радости и развити смисао за саморадњу и аутодисциплину. Нега цвећа у лонцима на прозору може за дете да буде чист извор моралног оплемењивања.

Природа је стваралачка и на обичној биљци. Она може да усрећи човека који рано свој ум и срце отвара њеном благословеном и изобилном утицају. Да ли су данашњи дечји вртови верна слика врта коју је Песталоци замишљао 1840 год. Као бајка изгледа његово сазнање да су врт и дете нераздвојни појам. Док је непреводиво име „Киндергартен“ усвојено у свима земљама као „де киндергарден“ и дак су његове методе распрострањене на целој земљиној лопти, реч „врт“ није сачувала Фребелов замашан значај. Дете дечјег врта није постало дететом врта, као што је Фребел желео, и као што га је он сматрао неопходним за васпитање.

„Васпитање деце у тесној је вези са вртом. Тврди се да се дрво завија док је младо. Отсецимо водопије, посејмо семе у дечије срце и положимо клицу за велика дела. Ако калемимо добре особине, оплемењујемо и ишчупамо зло из корена одгајићемо малу ч0векову биљку“.

Ако бацимо поглед на Фребелов врт у Бланкенбургу, који је по дигнут пре 100 година, мораћемо признати да још није утрт пут за све покушаје подизања школских вртова и насада. У целокупном развоју школских вртова постоје велике тешкоће. У Немачкој чувени су Штајнмахеро-школски вртови у Диселдорфу, у којима је остварено све оно што једно дете може да веже за врт и да га заинтересује за племенити рад у њему. Али ипак постоји извесна пукотина у прелазу детета из дечјег врта у доба у коме би оно могло да сарађује у једном таквом врту. Тиме што дете дечјег врта није дете врта у Фребеловом смислу, објашњава се велика тешкоћа у вртарској настави одрасле деце.

У случају да се 10—14-огодишња деца први пут обучавају у школском врту, онда се силом околности наставни ниво мора у почетку тако спустити да се задржи на ступњу сазнања детета дечјег врта. Градско становништво у већини случајева потпуно је непосвећено у најпримитивније радове у врту и употребу оруђа и очигледних средстава тако да је учитељ приморан да са одраслом децом тамо отпочне где је дете дечјег врта одавно било посвећено.

Немачка земаљска година (Ландсјар), једна од највећих установа за подизање и пропаганду школских вртова, постигла би много