Учитељ

| OBE O са ад за | __РрНИВ._БИБЛИО 6) И, Бр. 1248

УЧИТЕЉ-ЈСТТЕПЈ

ПЕДАГОШКО-СОЦИЈАЛНИ ЧАСОПИС ЈУГОСЛ. УЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА

СЕПТЕМБАР 1939 БЕОГРАД Х1 20 (54) ГОД. БР. 1 ГЛАВНИ УРЕДНИК МИЛИЋ Р. МАЈСТОРОВИЋ, БОЖЕ ЈАНКОВИЋА БР. 20

1. — Проблеми и решења

Јунгови психолошки шипови ')

Реакција против природнонаучне психологије није последњих Деценија остала само код негативне критике. Она је донела зна-

Њеном тлу поникао и значајан покушај за стварањем —- готово би | е могло рећи — једног психолошког погледа на свет. Јер психбанализа, којој се, без обзира на став према њој, мора признати успех да изазове живљу полемику у последњих четрдесет година сто ма која друга психолошка струја, може се сматрати као такав покушај. Она узима известан број психичких чињеница, једну ст душевног живота човека, и објашњава целокупан његов Певни свет полазећи од ње, метода њеног испитивања и начина Ђеног тумачења. Још је више карактеристично што ту област чине патолошке појаве душевног живота.

| На тлу психоанализе поникла је и Јунгова типологија. И то је покушај да се продре до основа човекове личности. Као такав

поглед на свет; или пак у правцу своје унутрашњости, свога соп. ственог света, те се тако поставља према спољашњем свету у став негације, одбијања. То даје два основна типа; први назива Јунг екстравертовани, други интравертовани. Они претстављају два начина сналажења у свету.

Та супротност типова има своје биолошко објашњење. Прилагођавање организма на спољашњи свет бива по Јунгу на два начина: код индивидуе се повећава продуктивност а слаби одбран-

1) Види К. Г. Јунг: Психолошки типови. Превео Д-р Милош Ђурић „Каријатиде“ књ. ХП. Издање Геца Кон А. Д. Београд 1938, 8%, стр. 545.