Учитељ

”

На питање; шта је чаршија јављају се више ђака. Први мисли да је чаршија улица. Други нестрпљиво објашњава, да чаршија није улица већ део града где су трговине и занатлије. Пошто се узме најбоље, објашњење се запише и на табли а са ње сваки пак у своје белешке:

чаршија = део вароши у коме има трговина и занатлија,

Тако се ради тј. објашњавају и остале непознате речи. Док се дискусија води, наставник мора пазити да ли је нека реч или чак значење целе реченице остало да ученици не разумеју. У том случају наставник на крају дискусије поставља свима питања: Ко ће ми казати шта значи ћепенак. Ако на то питање не одговори, објасниће сам наставник.

На овај начин завршена је дискусија. Приликом ње употребити слике и све што може помоћи ствари, ради јасноће.

ЈУ Читање чланка — гласно читање. После свршене дискусије одређује се обично бољи ђак да цео чланак прочита а остали да пазе. Није добро да се чланак сецка, кад га читају више ђака, јер се обично прекида потребно интересовање и скреће се пажња од читања садржине. Ово важи ако је чланак мањи, али ако је чланак већи онда га читају више ђака.

Пошто један ђак прочита цео чланак, захтева се од ученика ко ће прочитано испричати. Док одређени ђак прича, остали пазе и труде се да допуне оно што је он пропустио. У допуну чланка „Прилеп“ долазе на пр. и народне песме које ће чланак само допунити. Препричавање могу вршити неколико ђака утолико да кажу оно што је њихов претходник заборавио односно изоставио.

У Записивање. Пошто је извршено препричавање чланка, настаје записивање главнога тј. онога што смо најзанимљивије прочитали у чланку и што нам користи за остале предмете. Записивање је потребно и стога, што се ученици вежбају у писању реченица, писању великих слова и др. из поука о језику.

На пример, из овога чланка ученици би записали:

1.) Прилеп је престоница Краљевића Марка. Има деце да напишу: Прилеп је била престолница Краљевића Марка. Грешке поправљати подвлачењем црвеним мастилом.

2.) Прилеп је позната варош са вашаром који траје 20—925 дана.

3.) Прилеп је ослобођен 1912 године од Турака, после више векова робовања.

После записивања реченица може се захтевати од ученика да напишу писмени састав у који ће унети и друге податке о Прилепу, а које ће прочитати из народних песама или других књига.

УГ Илустровање и моделовање. Када се све ово постигне, тражити од ученика да цртају нешто што су прочитали.

Сахат кула.

Краљевића Марка на шарцу.

Марков град.

Град се може и моделовати од иловаче (модел испећи у врелом | пепелу, јер тако не пуца), пластелина или гипса (гипс мешати у раствору туткала, јер је тако тврђи и не пуца). |

Властимир Бугариновић