Учитељ

66 ван ааиненанвиј ган тле атевлн гварани ТРЕТИТО БОЕЕН

њих има највећег интересовања и највеће значење. Посебно речено, дело „Карактерологија Југословена“ шире је засновано од друге књиге Цвијићеве „Балканско Полуострво“ (Психичке особине Јужних Словена) и обрађује многе проблеме и појаве, које Цвијић није могао обрађивати, јер су оквири његовога дела били омеђени на други начин.

„Карактерологија Југословена“ поставила је себи за задатак следеће: „Какав смо народ ми Југословениг Може ли се казати — и доказати чиме се као народ издвајамо од других народа, и које су нам основне, заједничке и најдубље карактерне црте» Каква су нам душевна својства, које способности, врлине и: мане» Каква је, романтички речено, „душа нашег народа“ и у чему је његов особени душевни лик, његова историска и садашња индивидуалност“ Укратко речено: „Наше историско и данашње народно скупно национално „ја“, душевни портре целе нације — то је циљ овога дела“. Разуме се, да многобројне науке испитују живот народни, управо његов живот са разних страна и свима њима се карактерологија служи у својим испитивањима. „Карактерологија Југословена постаје, по Дворниковићу, хтела не хтела, нека врста синтезе свих наука о нашем народу, о изразима и продуктима његова живота. Мако није и не може да буде синтеза по потребама и критеријима тих самих наука, она ипак остаје психолошки основаном и уоквиреном синтезом тих разнородних подручја. „И што је још важно истаћи, наша карактерологија није могла да примени „ниједан од страних методских модела“... „За сваки народ треба наћи засебан кључ за психолошко понирање у његову специфичну индивидуалност“.

Наш циљ није да реферишемо укратко о садржини овога монументалнога дела, јер то би значило направити извод из њега, што би најбоље урадио сам писац, већ да скренемо пажњу наших читалаца на његову појаву и да их привслимо да дело читају и проучавају. Зато из садржаја преносимо наслове главних одељака — глава: Психолошка наука о карактеру, карактер појединца и карактер типа, групе, културне епохе, расе и народа, Карактерологија народа. Како ћемо доћи до душевне слике целокупног југословнског народа. Југословенски човек. — Антропологија и расно питање Југословена, Расна психологија „Југословена, Земља и природа при стварању југословенског народног карактера, Постанак југословенског народа (етногенеза Југословена), Основна грађа или структура југословенске народне душе. Животна снага Југословена, Темпераменат и народно-колективни документи осећајне природе Југословена (народни мелос, епска душа), Стваралачка: фантазија. — Југословенски народ као уметник (нарсдна ношња и уметност), Југословенски народ као песник (Народна проза и дар причања, Епска поезија и епски човек у Југословену), Југословенски духовни орган за смешно. — Духовитост, хумор, сатира, иронија, Карактер ума и умна обдареност Ју„гословена, Језик и дијалекти, колективне творевине народног духа, воља и активност југословенског човека. — Радна и продуктивна способност Југословена, Социјално чуло и основни облици социјалног живота у Југословена, Етички карактер Југословина, Државни, национални и политички дух Југословена, Дух југословенске културе у ликовној уметности и књижевности, Религиозни дух и карактерни облици религиозних проживљавања у Југословена. Синтеза и закључак.

Али ипак не можемо се отети утиску, да из одељка „Синтеза и закључак“ не наведемо два три цитата. „Душевни лик југословенског човека ми смо посматрали на подлози његових основних расних, етничких и географско-историских развојних услова. У питању ко су уопште Југословени међу осталим народима света, а напосе у кругу сродних и блиских народних типова, дошли смо до закључка: да Југословени претстављају једну етничку индивидуацију која је на балканској, европско-азиској, прелазној зони настала из више слојева и укрштања. У јачем степену него што други народи Југословени су народ вишеструког (полифилетичког) порекла, са још видљивим траговима расне и историске сложености. Прасловенски, северњачки, и јужни старобалкански елеменат, са још необјашњеним дубоким преисториским и историским везама са Малом Азијом — то би били основни чиниоци у постању и формирању југословенског етничког типа. Ови главни етногенетички елементи дали су уједно и осноне црте данашњим регионалним подтиповима и варијететима међу Југословенима. Али „динарци дају основну доминанту“... „Словен и Балканац, са свим траговима своје прошлости, стапали су се У том психичком језгру у један једини лик: данашњег Југословена. Словенска осећајност и балканска животна динамика дали су онај специфични;