Учитељ

га деца схвате, сви остали географски знаци обрађују се врло лако После 2—3 дана опет ће ученици направити модел брда, али се долином, реком и њеним притокама, путевима. Рад ће ићи лакше и брже. Важно је да деца све израђују од иловаче и песка (земље), јер ће тако најлакше схватити географску карту. Тек кад су деца све ово добро схватила, можемо отпочети са редовном земљописном наставном.

Није потребно, а није ни педагошки, одједном упознати децу са свима знацима којим се претставља површина земље на мапи. Остале знаке деца ће постепено учити кад се за њих укаже потреба

приликом обраде бановине. Ако у бановини нема клисуре, језера, мора, о њима уопште не треба говорити у трећем разреду. Ти ће се објекти обрадити у четвртом разреду, кад у обради земљописа на њих наиђемо. Ничим се не може оправдати обрада свих географских објеката и њихових знакова одмах у почетку трећег разреда, кад се ученици неће суорести са многим од њих. Каквог смисла има обрађивати у трећем разреду језеро, море, залив, острво, полуострво ако тих објеката нема у завичајној бановиниг — Излишно се троши време и деца се без потребе оптерећују градивом које немају где да примене. Настава се претвара у чисто школску ствар која нема везе са животом и стварним потребама. Цветко Ђ. Поповић

ТУ. — Учштељева библиографија,

а) Научна књижевност

Карактерологија Југословена написао Владимир Дворниковић, Београд 1939, 49, стр. 1060, цена 300 дин. Издање Геца Кон АД. — Ако се икад наш интелектуални човек радосно и поносно осећао, то је било у оним тренуцима, кад се научно синтезирало све знање и искуство о њему и његовом народу, кад му се јасно казало ко је он, где је он, шта ради он и каква је његова мисија у будућности. Наша етнопсихолошка наука, управо наша карактеро- _ „логија, има за сад два главна датума. Први је обележен Једним граничним каменом темељцем, великим делом Јована Цвијића »Га Ргетпзше ЂаКкатдапе« (Рап, 1918), које је преведено у нас; 1 књ. 1922, а П књ. 1931 год. У другој књизи овога дела обележене су психичке особине Јужних Словена (Срба, Хрвата, Словенаца и Бугара) и дата основица и Јужнословенској етнопсихо„логији и карактерологији. То је големи научни рад постао после деценија научних испитивања и посматрања. О његовом значају је доста у нас писано, да је овде беспредметно истицати потребу за његовим читањем и проучавањем. Посебно за нас учитеље од преке потребе је, да нико не буде без ове књиге, управо да нико несме бити а да није дубоко упознат с резултатима Цвијићевих испитивања. Разуме се и са многим допунама и делимичним објашњењима поставки и ставова, које је Цвијић наслућивао, али није доживео да их детаљније разради. '

Друго радосно осећање обузима нас кад у руке узмемо грандиозно и „луксузно опремљено дело г. Владимира Дворниковића „Карактерологија Југословена“. МИ ово дело је плод рада од две деценије, плод рада који се заснива на конкретном испитивању самога аутора, у многобројним путовањима и проматрањима његовим и његових сарадника и помагача, као и коришћењу големе литературе домаће и стране о проблемима карактерологије уопште и напосе наше: Срба, Хрвата, Словенаца и Бугара. И Цвијић и Дворниковић имају у виду све Јужне. Словене. ,

Али је разумљиво, да су и Цвијић и Дворниковић дуже и боље испитали централно језгро Јужних Словена: Србе и Хрвате. Зато ово дело за

Учитељ 5