Учитељ

Рубинштајн стоји на одређеној позицији, да комплексна настава није Један обичан метод који се може додати као неки вишак уз постојеће наставне методе, већ да је комплексна настава нов систем основне наставе, који се дубоко разликује од система средњошколске и универзитетске наставе. Као што је радна школа резултат историског педагошког развоја и прека потреба садашњице, која тежи да васпита човека од акције и стваралаштва, тако је и комплексна настава најбољи израз радне школе у систему основне школе. Зато се у историји педагогике не може и не треба да тражи развијен систем радне школе, а још мање се може тражити развијен систем основне школе у духу комплексне наставе.

Објаснивши историске услове радне школе и комплексне наставе, Рубинштајн је, сасвим природно, прешао на захтеве које савременост поставља школи. Школа и по методама и по садржају не само мора да учи животу, већ мора дати „могућности да се потпуно осети живот У дато време... „Пре свега ново доба је преобразило реални проблем у стварни животни задатак и теориски засновану идеју пуног уједначења изгледа за учешће у стваралаштву културе и живота за сву децу најширих слојева“ Зато се и садржај савременог образовања и васпитања мора да мења и да се прилагоди животу најширих народних маса. Отуда и захтев: „Средиште изучавања у школи мора бити радно делање људи у прошлости и садашњици“.

Радна школа је и психички заснована, јер, савремена психологија полази од мисли о органској потпуности и јединству човечјег бића“, те престаје подела на тело и душу: њу свима функцијама човечје биће учествује цело...“ „Живот деца не замишљају просто као нешто живо и индивидуално, већ га преживљују у делању, активно, а то је битна црта мишљења мале деце. Код њих не постоји оштра граница између мисли о животу и самог живота.“ Зато по Рубинштајну „радна школа није само организација предавања израђена на сопственом интересу ученика, већ је радна школа школа организована као живот“.

Шта је конкретно и просто за децу, то је проблем над проблемима школске праксе. Конкретно и просто за одрасле није исто што и за децу. Логички просто за децу је тешко, компликовано и апстрактно. Психолошки просто и животно блиско, то је за децу просто и конкретно, јер она живот увек комплексно опажају; конкретно је за децу оно зашто су она животно заинтересована. Зато је наука за њих крај, а не почетак,

Око појма комплекса сплела су се различита мишљења и многи неспоразуми. Врло често се меша логички комплекс (комплекс наука) са психолошким комплексом или са животним комплексом. Концентрација је вештачки, логизирани пут и врло мало је у личној вези с децом, и с њиховом субјективном мотивацијом делања. На логичким комплексима дивно и сада може да успева стара сколастика и поред све тежње за педагошким модернизмом. Комплексни пут, који потлуно одговара суштини радне школе, полази од живога облика и психологије деце, па се поступно диже „до логике одраслих људи“. А то значи „да треба наћи такве животне потстрекаче у дечјем конкретном животу, који пре свега претстављају дечје непосредне животне интересе, али који уједно дају и могућност за образовни рад... Увек морамо тежити да у школски живот уведемо личне дечје доживљаје у живом стварном облику, тако да се код деце појави одређена воља да нађу решење, воља да се зна, схвати и може... Али не ради њихових личних доживљаја, већ у интересу који је животно и биолошки употребљив“. Зато Рубинштајн уз термин комплекса додаје епитет животни, тј. животни комплекси и зове их, ближе речено, принцип животних комплекса — чворова.

Термин комплекса употребљавао је у психологији још Хербарт, а употребљавају га, у другом смислу, и психоаналитичари, али је сада тај термин у педагогици усвојен тако, да „комплекс-надражај, који споља делује, мора органски да кореспондира са субјективним комплексом, који се испољава у доживљајима, преради и акцијама датога човека“ Комплекси су необично разнолики, али животни комплекси нису прости конгломерати, или случајно скупљене ствари, јер „комплекс увек претставља неко уједињење и неку везу“, „у сваком нашем животном комплексу постоји принцип који управља, регулише и ствара неко јединство“. Рубинштајн се изјашњава „да праве педагошки плодоносне комплексе треба тражити у облицима стварних животних комплекса“.

о ој бива = = одао Мо со