Учитељ

|"

Али прави комплекс није само животни, већ и радни комплекс и његов је „извор у реалној, природној а не измишљеној потреби „које су сама деца свесна“. Само та потреба не мора бити неко материјално добро, већ потреба која је способна да се испољи у радном правцу. „У животно-радном комплексу дата је полазна тачка, која позива у живот све оно што се налази у чесвеку: његов интелект, осећање, вољу и тело, укратко целокупног човека, како то чини и прави живот.. У овом случају школа ће постати стварни живот, зато што ће животно-радном комплексу кореспондирати потпуни комплекс дечје личности... Дакле, констатовање и свест о појави или схватање животне појаве (престог комплекса) није полазна тачка рада у радној школи, већ осећање и свест о реалној потреби, потреби и тежњи за радом ради његовог задовољења (животно-радни комплекс). Краће речено, у полазној тачци школу не одређује посматрање и знање, већ животна потреба. Школски (наставни) рад мора постати рад ради задовољења ове потребе.“

О свима осталим подробностима наш читалац наћи ће добра и заснована обавештења у овој доиста сваком наставнику сада преко потребној и

доброј књизи. М. Р. М.

6) Дечја књижевност

ДЕЧЈА ПОМОЋ И ДРУГЕ ПРИЧЕ, написао Јанко Р. Станковић, Београд 1989, ср. 80, стр. 156, цена 15 дин. „Златна књига“ бр. 85. Издање Геце Кона А.Д. Београд. — Последњих година неки дечји часописи и дечја страна „Политике, доносили су кратке реалистичке приче за децу од Јанка Станковића. Поред дара за опажање природе, видела се и једна озбиљност у разради тема а кроз све приче провејавао је дух педагога, али ненаметљив, већ скривен. Ако је реч о садржајној страни ових прича, онда су оне разноврсне. Станковић на један озбиљан начин има са сваком причом неку тенденцију, хоће да пропагира извесну етичку идеју или неки морални став. Не систематизирајући етичке идеје ове збирке приповедака, ми из ње можемо извести ставове: Деца могу одлично помоћи у раду одраслима, нарочито у случајевима опасности, онда се побуђују. деца да буду смотрена, правична, «сложна, штедљива, вредна, да поштују родитеље, учитеље, хероје пале за отаџбину, слободу, да су и сама издржљива, храбра, снажна и готова за борбу са злом; осим тога морају се телесно вежбати, добро учити, неговати 'саморадњу и поштовање према туђој својини.

Приче су написане у једном озбиљном тону, како то приличи сижеу њиховом, и са потпуно истинитим догађајима и доживљајима. Зато се надамо да ће их колеге, јер их је млађи колега писао, тим пре препоручити својим ученицима за читање. Од своје стране изјављујемо жељу да колега Јанко убрзо напише и једну збирку веселих прича за децу, јер психолошки узето, деца су весео народ и воле веселе ствари. РУМ

в) Помоћна средства

ДРЖАЉА „ЦАРЕВИЋ“ цена 1.50 дин. Патент Јована Пе школ. надзорника. Издавач. књижарница Јеремије Ј. Џелебџића, Београд. "Обично се наши мали прваци у другом полгођу вежбају у писању мастилом и, нема сумње, да је тај прелаз и тежак и мучан. Претходнице писања мастилом су или писаљке или оловке, које се завршују шиљастим врхом и округлог су облика. Зато је споредно с које ће стране ученици држати 'оловку и писаљку, јер се увек добије исти положај и иста могућност за писање. Али чим се узме држаља за мастило, у којој је увучено перо, онда се њоме не може руковати како се хоће. Зато су велике тешкоће код ученика док се навикну на употребу држаље за мастило. Па ипак и поред најсавесније наставничке пажње догађа се да многи ученици држе држаљу потпуно неправилно, услед чега се добија неправилан и ружан рукопис. Најважнији узрок је томе, што су све досадашње држаље округле и пружају могућност да их ђаци стављају у произвољан положај.

Колега г. Ј. Царевић је дошао на дивну идеју и конструисао нову, призматичну држаљу за перо са удубљењима за палац, кажипрст и велики прст и ова нова држаља има за циљ да на лак и једноставан начин привикне ђаке на исправно држање руке и држаље, према томе, и на правилно писање. „Дакле, сама конструкција држаље присиљава ђаке на правилно намештање