Учитељ

вина

9) За везу између ствари, постоји такође разлика између детета и младића; тамо где младић успева да схвати сложност делова и између њих постави корелативну везу, дете по правилу не осећа ову истоветност;

3) Способност памћења која се у експерименталним и дедуктивним наукама јавља код младића,, непозната је код деце од 6—8 година. Тек у осмој години, то им изгледа логички нужно. Зашто» Јер сна стављајући једно поред другога своја искуства, врше поређења између својих опаски и умножавају их. Истовремено, констатује се, да она добијају појам везе и појам целине у односу на делове који је сачињавају.

Најзад г. Илиодинеску професор експерименталне педагогије у Кљују (Румунија) предавао је о раду и дечијем задовољству.

Дете, вели он, од рођења јавља се у породици са двојаком активношћу: игром и радом. Игра и рад су рођени у души детета као близанци од апсолутне потребе унутрашњег и спољњег кретања, тј. психичког и физичког.

Кад дете тражи одмор, то проистиче из тежње да се ослободи сваког обавезног рада и да за свој дух — тело добије пуну слободу. Ако ова његова тежња не буде добро каналисана, дете тада жели други начин одбране — леност.

Између обавезног рада једног детета и његовог умора, треба дати места и његовој забави. Ово је оправдано и треба да буде признато и од школе и од куће.

Забаве ће бити различите. Свако ће дете изабрати ону која најбоље конвенира његовом темпераменту. Тиме се поставља, да ли треба да оставимо пуну слободу детету да бира своју забаву» Зар ту не би било какве опас-_ ности» Свакако да не би било без опасности ако ми опет детету натуримо нашу сопствену жељу. Али пре свега, при овоме треба да будемо начисто, у коме смислу може да се створи сукоб између дечије жеље и рада.

Теориски је добро да се систематски организује задовољство код детета. Али какор Педагогика је у овом стању врло сиромашна. Од Фребела нико се у Европи није бавио овим питањем. У овоме је важно ипак, да се преко забаве дође до рада. Дете прво треба да исцрпи задовољство од своје забаве тако да би после тога прелаз на рад дошао као природна жеља, а не као принудна.

Неоспорно је да је париски конгрес био једна највећа културна добит за основну школу као и за педагошку науку. Он ће остати важан датум у историји, јер се кроз њега дала прилика да се упореде и ставе једна поред друге мисли о детету, школи и васпитању од педагога и научника из це

лога света. Данило Милановић

КЊИГЕ ПОСЛАТЕ НА ПРИКАЗ „УЧИТЕЉУ“

Филозофија стваралчиких идеја од М. М. Новаковића, Београд 1939, ср. 80, стр. 150, цена 30.— дин. Распродаје књижара С. Б. Цвијановић.

Десет година радничког васпитања, Београд 1939, 8', стр. 64, Издање „Ослобођење“ Београд, Кнегиње Зорке 19.

Педагошки есеји од Гвоздена М. Станића, школ. надзорника, Ниш 1938, ср. 8%, стр. 104, цена 15— дин.

Наставне вежбе у васпитању слабомислених од Милорада Ј. Ванлића, Земун 1939, 80, стр. 12 (Прештампаног из „Гласа недужних“).

Карактеристичне особине орских игара у околини Ђевђелије, од Стевана Тановића, Београд 1938, 8% стр. 14. Посебан отисак из »Мјечика« етнографског музеја у Загребу, књ. ТУ.

Неколико истина о социјалној заштити деце у Југославији од Слободана Ж. Видаковића, Београд 1989, 80, стр. 47, цена 6— дин. Св. 8 Педагошке «библиотеке Југосл. учитељ. удружења.