Учитељ

Бројеви прве десетице

А) Прва половина прве десетице.

1) Запажање основних бројева до пет на себи и око себе, и претстављање њихово прстима.

И најмање даровити почетници свесни су да имају на пример један нос а две ноздрве, или једна уста а две усне. Даље, да имају два ока, две руке, два колена и слично. Исто тако знају да неке животиње имају на пр. два крилаи две ноге а један кљун. Већини почетника јасно је и то, да су ноздрве једна поред друге а усне једна изнад или испод друге, па знају и то: да се за ноздрве вели: лева, десна а за усне: горња, доња. Поред овога даровитији су свесни да свако дете има пет прстију на једној руци а исто толико и на другој. Ово вреди и за прсте на ногама. Даље, већина почетника уз све ово зна на пр. и да „сељачка столица“ и саџак имају по три ноге, а сто и столица по четири. Сем овога знају да многе животиње имају по 4 ноге: две напред и две назад, и да се оне прве зову предње, а ове друге — задње као и у столице. Најдаровитији пак знају да на обема рукама и на обема ногама имају по 10 прстију што чини 20 прстију.

Да би се ова претшколска знања што поузданије изједначила у свих почетника, како би потом и најмање даровити могли с успехом напредовати и у рачунању, нису довољни само говорни искази запаженога у току посматрања најпогоднијих објеката за ову сврху. Већ најподесније од њих ваља и моделовати, а све што чешће цртати. А кад је немогуће ниједно од овога двога, онда их ваља бар графички претстављати. Да ли ће се при том полазити од моделовања, цртања, графичкога претстављања или говорнога исказа —- зависи од стицаја свеколиких прилика. Ето на пр. за истицање првих двеју основних количина до нужне јасноће у почетничкој свести и за најмање даровите може се слободно почети говорним исказом у вези са показивањем одговарајућих делова на сопственом телу. Према томе поступило би се овако:

а) Бројеви: један и два.

Хајде да показујемо и да казујемо чега све имамо по један на пр. на глави. Показујући нос неко дете рећи ће један нос, друго једну браду, треће — једно теме, и др. А после овако прекореднога исказа ваља да следује и стваран ред који исказан потпуном реченицом гласи на пр. овако: Свако дете има на глави: један потиљак, једно теме, једно чело, један нос, једна уста и једну браду. За два пак — после прекоредног — и овакав исказ: две обрве, два ока, два уха, два образа, две ноздрве и две усне. Овакве исказе у потпуним реченицама изговарају најпосле сви ученици у хору, па их потом понове они најмање даровити.

Повлачењем усана запажа се да је једна горња и друга доња према ономе где је која. Овај њихов положај важи и за капке и за трепавице на очима. За ноздрве се опет уочи да су једна поред друге а не једна изнад друге или испод друге. Зато се за њих каже: лева —