Учитељ

300 ламинарно овна аи

времености постоји такође и у Румунији. Ту се сталност добија тек после положеног практичног испита, у року од 3 године. Овај испит може се полагати 8 пута, они учитељи који и трећи пут падну, обавезни су да похађају специјалне курсеве за допуњавање свог педагошког образовања. Ако и после тога не успу на испиту, губе службу.

џ Учитељска сталност је у разним земљама разнолико зајемчена. Негде је она предвиђена одредбама устава, док на другим местима долази као псследица законских прописа. Према духу таквих одредаба, учитељ је у својој служби сталан и може се отпустити само у случају утврђене кривице од специјалних судова. У Грчкој нпр. ови су судови састављени најмање са 3/4 од сталних чиновника. Ако учитељ буде незадовољан одлуком овог суда, има право жалбе државном савету. У Британској Колумбији где се учитељ поставља одлуком школског одбора, овај се може обратити нарочитом одбору за анкету у случју да буде угрожен.

Али може се рећи, да је учитељска сталност у пуном смислу речи, загарантована само у малом броју држава. Нпр. у Ирану гаранција за сталност важи само годину дана. Он се уклања из службе одлуком Министра просвете.

Е Екватору, учитељ који би одлуком Министра просвете био отпуштен из службе, губи своје место али задржава прва на 75—90%• своје плате; после 3 месеца он се или опет враћа у службу или отпушта коначно.

Начин награђивања

У принципу, учитеља плаћају оне административне јединице — држава, општина, област или црква — које га и узимају у службу. ТЈ. оне области које воде административно старање о школи и издржавају је материјално, плаћају и учитеља. Али у томе има многих варијаната и изузетака.

Учитељи који имају положај државног чиновника, примају плату од државе. Такав је случај у Албанији, Аустралији, Бугарској, Боливији, Шпанји, Француској, Литванији Пољској, Румунији, Југославији, Уругвају.

У Ирану принадлежности учитељима исплаћује било држава било општина; ту постоји мешовити систем.

У оним државама где се учитељ ангажује од разних социјалних и административних организама, оне улазе у обзир и при исплаћивању учитељевих принадлежности. Изузетак у томе чини Мађарска где постоје 3 врсте школа: државне, општинске и црквене и учитеље плаћају свака јединица из својих сретстава. |

У Белгији учитеље плаћају општине али при томе учествује једним делом и држава. У Естонији 76%/• плате градским учитељима и 90% сеоским плаћа држава а остатак доплаћују општине. Исто тако Чехословачка држава је плаћала 70/о учитељске плате а остало општине; у Луксембургу држава плаћа 2/3 плате и општина 1/3; сличан систем постоји и у Циришком и Неишателском кантону у Швајцарској. У Сијаму држава има нарочити фонд за основну наставу из којег учитељи примају своје плате.

Скала награда

У погледу награђивања учитеља од интереса је питање: да ли су учитељске плате у разним земљама изједначене на једној скали» Према одговорима који су по томе стигли може се утврдити, да је У већини слупајева то изједначење постигнуто. У федеративним државама као нпр. у Аустралији и у Јужно-афричком савету, то изједначење је распрострто на све савезне државе. У Швајцарској у неким кантонима изједначена је скала учитељеве награде у свима оштинама. Али, у овом правцу има и отступања. |

У Ирану нпр. учитељи су подељени у 92 категорије: државне чиновнике и приватне. Ови последњи немају изједначене плате, већ се она мења према местима где су ангажовани, разредима у којима су ангажовани итд. ie | У Албанији постоји разлика у учитељевој награди у толико у колико постоји разлика у степену свршених школа.

У Салвадору висина плате зависи од места у коме служе. она

Неизједначене плате постоје такође још и у неким областима Канаде (Сакалсван, Квебек) у Индији (Пенџаб) и у Кини. . :

=. (О самим учитељским наградама у разним земљама недовољно је изнети само бројне износе. Материјално стање учитеља зависи пре свега од куповне

моћи новца у дотичној земљи. А то је околност која се не да лако подвести