Учитељ
првим актом о унапређењу тога државног службеника и она је већ учинила своје дејство с обзиром на прописе о одабирању државних службеника. Наиме, први управни акт о унапређењу односног државног службеника учи њен је по слободној оцени, али на основу претходно проведеног управног поступка по закону о одабирању државних службеника (585 46—55 Ч.3. и на основу тога проведеног управног поступка, нађено је да је интерес службе да се дотични службеник између његових другова унапреди те је стога и унапређен првим актом о унапређењу. Због тога се не може, после тога, кад је дотични службеник накнадно а пре доношења новог управног акта у извршењу саветске пресуде навршио законски број година службе, наћи на основи истих чињеница, да није интерес службе да се он унапреди када је испунио потребан број година службе. Иначе то би значило, поново ценити већ оцењене чињенице о томе унапређењу. А ценити то поново значило би да управна власт сама поништава своје раније одлуке, зашто она није овлашћена сем под условима прописаним у закону о општем управном поступку.
Према томе, када је службеник навршио законски број година службе за односну групу, пре но што је саветска пресуда донесена и извршена, ту више не може бити говора о слободној оцени управне власти: да ли ће дотичном службенику признати групу од дана када је законско време службе за ту групу навршио, ако иначе у међувремену није наступила нова чињеница која би дала могућност управној власти да поново цени чињенице о којима је реч. Остаје дакле да се ови прописи имају разумети само тако, да се новим управним актом о унапређењу државног службеника, ако је тај службеник поменуте временске услове испунио пре доношења саветске пресуде — има да призна унапређење са даном када је тај услов за унапређење испунио.
Драг. С. Петковић
ОПШТИ ПРЕГЛЕД МАТЕРИЈАЛНОГ ПОЛОЖАЈА УЧИТЕЉА
Нас све интересује питање учитељских принадлежности. Оне у истој мери интересују са гледишта правног положаја учитеља колико и са гледишта материјалног. Јасно је свакоме да материјална награда у знатној мери изражава правно и социјално стање учитељеве личности у једној земљи. То је свакако био разлог те је Интернационални биро за васпитање упутио питање великом броју светских држава, с намером да се што боље упозна са материјалним и правним положајем учитеља у њима. Све добивене одговоре, Биро је оштампао у засебну књигу која поред података о принадлежностима садржи и друге детаље у вези са правним положајем учитеља.
Прво питање у вези са правним положајем учитеља је о томе, како је учитељ пласиран у државној чиновничкој хијерархији. МИ одговор на то питање је различит. У знатном броју држава, учитељ је чиновник; (Аустралија, Боливија, Бугарска, Колумбија, Шпанија, Француска, Грчка, Југославија, Италија, Румунија итд.); у неким државама он је регионални службеник; негде опет само општински итд. Има још случајева чије се порекло може тражити у односима Средњега века, где се учитељ сматра као црквени службеник. Ту је управо учитељ службеник црквене општине. У неким државама, (као нпр. у Чешко-Моравској и Мађарској), могу се наћи једно према другима по 3 врсте школа: верске, општинске и државне. Поред овога, ваља забележити систем слободних школа у Белгији, где су учитељи плаћени од стране општина али их контролише држава. У Британској Колумбији учитеље бирају претставници административне области. У неким крајевима, као у Манитоби и Новом Брунсвику, учитељево ангажовање је уговорно и ограничено за рок отказа на месец дана; у католичким школама Квебека, католички учитељи се узимају такође на годину дана са отказним роком од 3 месеца.
У већем броју земаља учитељи се сматрају као прави државни чиновници и остају у служби све док са ње не буду уклоњени било каквом дисциплинарном мером или годинама старости. Чак не могу бити ни премештени осим у случају молбе или казне. Дакле имају загарантовану сталност службе и сталност места. Уклањање од службе путем дисциплинарних мера подлежи нарочитој процедури у дисциплинском суду.
неким државама као нпр. у Италији, учитељи постају стални у служби тек после трогодишње привремености; у Женевском Кантону (Швајцарска) тај период привремености траје свега 1 годину. Извесан период при-