Учитељ
мично живих дијалога. Добро је што дијалози, у већини, нису дугачки, те ће унети већу живост и створиће већу активност међу суделовачима. Писци су се трудили да што више говоре дечијим језиком и имали су прилично успеха.
Претензија писаца није била да створе научно и уметничко дело, већ популарно и донекле практично за наставу историје. У овоме су, умногоме, и успели. Крај све непотпуности историјских дата и непродубљености културних стремљења народа, као и поред неуметничке и ненаучне обраде градива, књижица ће ипак корисно моћи да послужи и олакша наставу историје деци и да код њих пробуди интерес за историски ход народа. А то је велики успех. То су писци и желели. Деца ће видети да се историја и друкчије може учити, а не само из сухопарних и штурих уџбеника. С те стране књижица је и код нас новина и имаће успеха. Све то доказује потребу за њом. Зато заслужује пажњу школских људи. Писци могу да буду задовољни.
Радомир Д. Гаћић
ПРИПОВЕТКЕ С ЈУГА Михајло М. Вељић. Издао у Скопљу 1989 године.
Разочарана прва приповетка ове збирке у рукама књижевника добила би други облик и била знатна добит за нашу књижевност. Овако... једна тема која се могла дивно развити, невештином је упропашћена и сведена на нешто што личи на оговарање, проткано тенденцијом којој апсолутно нема места.
Једно је очигледно, да Вељић има два мерила. Једно кад говори о личностима из свога краја; онда њима обилно приписује све могуће и немогуће врлине. Друго када говори о некоме са Севера: онда је све супротно. Све што код човека или жене најгоре може бити, то имају они са Севера, потенцирано до одвратности.
Писцу као да није био циљ да део живота једне дошљачке породице књижевно уобличи, већ да измисли свеопшту разлику између двеју Србија које дели Деветстодванаеста. Да сроза у блато оне који су донели ту Славну годину, а да подигне у небеске висине оне који су усхићено примили тај дар.
Друга приповетка по реду, Тешке су девојачке клетве, мање је слаба од Разочаране. Трећа, Тетовски чапкун, нешто вреди.
Оволики труд био је узалудан: због отсуства мере и доброг укуса, као и недовољне уметничке снаге. Мање, углађене и добро постављене приповетке, са одмереним тоном и локалним колоритом, можда би г. Михајлу М. Вељићу донеле глас књижевника. Судећи по овој збирци, он га нема.
Дим. С. Пешић
—-—-_Пажња читаоцима. На стр. 122 10 ред оздо сложено је 630.836,97 дин., а треба 16,330.767,97. Молимо да се исправи.
нити
„Учитељ“ излази у месечним свескама од четири до пет табака. Годишња му је цена за чланове Југ. учит. удружења 50 дин.; за нечланове и школе 80 дин.; за ђаке учитељ. школа 45 дин. Претплата се полаже унапред најмање за пола године на Југосл. учит. удружење, Београд, чек. рач. бр. 53081. — Рекламације непримљених бројева најдаље после два месеца. Учитељ излази из штампе сваког 15 у месецу. Плаћање и туживо у Београду.
Власник и одговорни уредник ИВАН ДИМНИК '
претседник Југословенског учитељског удружења
Краља Милутина 66. Београд Телефон 22-585
Штампарија „Привредник“ Жив. Д. Благојевића, Београд. Кн. Мизханлова 3. Тел. 21-450
и Е асласи
о
| = >.