Учитељ

увиђа најважније: није туђа, нарочито дегенерисана култура за нашег динарског човека, већ је сва ствар у томе, да наш народ, преко највиших принципа које је истакао у своме животу, преко чојства и витештва — израђује даље своју културу, јер само такво изграђивање је добро и органско. Његова је мисао окренута и прошлости и будућности, Према прошлости утолико уколико се у њој налазе најидеалнији обрасци чојства и витештва (Кањош Мацедоновић и поп Андровић) и према будућности, да се и даље у том духу изграђује култура нашег народа. Чојство и витештво су, по Љубиши, вечна начела која увек морају остати у темељу нашег народног живота и његовог изграђивања самосвојне културе наше. Милић Р. Мајсторовић

Пгоблем социјапне филозсфије

Шта је то у ствари друштвени живот» Каква је његова општа природа која се крије иза свих разноликости његових конкретних појава у простору и времену почињући од примитивне породичне ћелије, од неке хорде дивљих номада и завршујући са сложеним и пространим савременим државама» Какво место заузима друштвени живот у човековом животу, каква је његова права намена, чему у ствари тежи човек и шта он може постићи градећи облике друштвенога живота» Напослетку, какво место заузима човечји друштвени живот у светском, космичком бићу уопште, на коју се област бића он односи, какав је његов прави смисао и какав је његов став према последњим, апсолутним начелима и вредностима која се налазе у основу живота уопште»

Сва ова питања и сама по себи тј. као чисто теориска питања доста су интересантна да би привукла на себе јаку пажњу и постала предмет филозофског испитивања, а уједно то су питања која немају само „академски“ или теориски интерес. Проблем природе и смисла друштвеног живота очевидно је део, и, како је то јасно само по себи, врло важан део проблема природе и смисла човечанског живота уопште тј. проблема човекове самосвести. Он је везан са питањем шта је то човек и каква је њеова мисија. Ово основно религиозно-филозофско питање, које је у суштини крајњи циљ све ч0вечанске мисли, свих наших умних тражења уопште, с једне веома важне своје стране своди се на питање о природи и смислу друштвеног живота. Јер конкретно човечји живот је доиста увек заједнички живот тј. друштвени живот. ИМ ако је човечји живот уопште пун мучне и напрегнуте борбе, тако да по Гетеовим речима „бити човек значи бити борац“, онда се то највише показује у друштвеном животу. Милиони људи у току све историје света жртвовали су свој живот и сва своја добра друштвеној борби — била то борба између народа, или борба странака и група — и с највећим и свеобухватним одушевљењем борили су се за остварење неких друштвених циљева. или идеала; очевидно, они су овом остварењу давали неки апсолутни смисао, који је оправдавао тако величанствене жртве. Али дабогме у