Учитељ

стављајући вели: Четврто дете има 4 ораха, поједе 2, остану 2. Трећем детету, које има 3 ораха кад поједе 2 остане 1. Друго дете има 2 ораха, кад поједе 2, не остане му ниједан. Прво дете има само 1 орах. Ту се утврди да оно не може да поједе 2, јер толико није имало. Затим имају да једу по 3, 4 и 5 она која могу. А за осталу се утврђује да не могу да поједу толико јер немају. Најпосле се завршава тиме што сва деца поједу све своје орахе. Графички претстављени ови задатци уз римске бројке изгледају овако: 1 +0= 0, По +00 = 00, Ш1 4000 = 000, 17 --0000 — 0700. У --00000 — 00000. 1 О-+0=00, П1'0–—70=000. 010 + 00 '==000), ТУ. 0--0000 (0000, У 0 нем. доб. 5. 1 а П 00-+00 =00Ј0, 11 00-4-200=00300; | 090--0 =000), П 000+00 = == 0). „ит. Де

Кад сгану да једу орахе онда ови задаци добијају овакав изглед: — 7) У 00000—0000, 'У о000=00«, 111000=00, 1 0.—04 0; итд. У 000. 000, ТУ 0.00—00.

Чим пак деца науче нужна слова, све ово исписује се изнајпре словима. Тако се од самога почетка задобијена писменост ставља у службу савлађивања —- почетног рачунања. А кад се почетници упознају са арапским бројкама (за ово види 48 стр. Најнов. буквара) онда се ради добијања у времену и простору најпре бројеви почну замењивати арапским бројкама а речи за рачунске радње њиховим уобичајеним знацима. Потом се отпочне скраћивање наименовања. А кад се ова потпуно изоставе — тада имамо последњи свима добро познати ступањ, док на 1иП ступњу ови задаци изгледају овако: па

а) За добијање, брање или увећавање гомиле:

Прво дете нема ниједан орах, добије један, буле му један орах. Друго _ дете нема ниједан орах, добије два, буду му два ораха Треће _ дете нема ниједан орах, добије три, буду му три ораха. Четврто дете нема ниједан орах, добије четири,буду му четири ораха. Пето дете нема ниједан ортх, добије пет, с буду му пет ораха.

1 д. има 1 орах доб. 1 буду 2. 1 д. има 3 доб.16.4. | има 2+1—3. И И „ 2 » 8. Пд.имаздоб.26.5 ПО, 2-42—4, и Ни » 3 „ 4. Остала не м. добијати 11, 243—5. ЈУ сат то пи и л„ 4# _„ 5. Кад буду имала по4 [Миу ако добијају У „ » 1 не можедобити 5. — доб. с. прво а по 5-ни|. имаће више од пет

6) За давање, једење или умањивање гомиле :

Пето дете има пет ораха, поједе један, остану му четири ораха. Четврто дете има четири ораха, поједе један, остану му три ораха. Треће дете има три ораха поједе један, остану му два ораха. Друго _ дете има два ораха поједе један, остане му један орах.

Прво дете има један орах, поједе га, не остане му ниједан орах. У д. има 5 ор. пој. 2 ост. 3. У има 5 п. 3 0. 2. У има5—4 = "1. ЈИ АВА Ано И О ЈУ има 4 п. 3 о. 1. М има4 — 4 =0. ПРО ОМА по ИрниГ Ш има З п. 30. 0, ЈИ а аи Мат ада аи трава Чао а О Пи! не могу да У има5—5 => 1 „ » 1 нем. појести 2. поједу по Зи више. Остала нем. могућ

7) Овакво графичко претстављање одговара оном бележењу речеНица, речи и слогова цртама а гласова тачкама (в. Ком. за најн. буквар), и служи као „тихо; занимање кад се у дворазредном одељењу ради са другим разредом; а у једноразредном и за „домаће“ задатке ако се тј. осећа потреба и за њих... |