Учитељ

1и 2 глас: Застава се поносно наша свуда развија сви: свуда развија 2 глас: нека живи добри Краљ,

мајка Југославија!

сви: Нека живи добри К раљ, мајка Југославија! Удесио М. Р. М.

Разговор о минхаузену

Болешљива деца изнемогла су од врућине. Било их је педесеторо. Лармала су и цикала. Нека куката жена квоцала је над њима као квочка, али их није могла умирити.

Ја сам дошао издалека И, да би их обрадовао, почео сам им читати Минхаузена (Минхаузенове лагарије).

После два минута деца су рзала од среће.

Слушајући њихово блажено рзање, ја сам први пут стварно схватио какво гастрономско парче за деветогодишњу децу претставља ова весела књига и како би био сумрачан дечји живот, да ова књига не постоји на свету.

С осећањем најнежније захвалности према писцу ја сам читао, под експлозивним кикотом деце и о секири која се залетела на месец, и о летењу на топовском танету и о коњима без ногу који су пасли по лугу и кад сам за тренутак застао, деца су повикала: „Даље!“

Али гле, до нас дојури она куката жена и на лицу јој спазих црвене печате:

— Ко сте ви» Шта то радите2

И дохвати из мојих руку сироту књижицу, па је гледа као на жабу и са два прста понесе је негде, а болешљива деца гунђају увређена а ја за њом идем као изгубљен и руке ми због нечега дрхте.

Ту се створи и неки младић у татарској капици и обоје говоре са мном тако, као да сама ја ухваћени контрабандист,

— С каквим правом ви читате нашој деци то глупаво смеће>

И објасни ми учитељским гласом, да у књизи за совјетску децу не смеју да постоје фантазије, ни бајке, већ права, реална факта.

— Али дозволите, — вичем ја ватрено. — Баш помоћу својих фантазија и бајки ова књига утврђује реализам код деце. Сам кикот, с којим деца дочекују сваку Минхаузенову авантуру, доказ це да им је његова лаж јасна, Она се баш зато и кикоћу, што увек његовим измишљотинама противстављају реалност. Она се боре с Минхаузеном и из свакога боја она излазе као победиоци. То их највише и радује. То повишава њихову самокритику. „Аха, ти си хтео да нас намагарчиш, али не знаш на кога“ си наишао!“ Ту је:спор, ту је