Учитељ

|"

борба, ту је полемика, а њихово оружје у овој борби је реализам. Молим, питајте децу, да ли су поверовала и једној Минхаузеновој речи, — она ће вам скочити у лице. Њима никаква бајка, никаква фантастика већ одавно није страшна, зато што у свету нема таквих окорелих реалиста као што су садашња совј. деца, нарочито радничка деца, која су тако богато насићена животним искуством! И ви их страшно вређате својом дивљом бојазни, да их не заглупе Минхаузенове измишљотине! То значи исмевање деветогодишњега грађанина совјетске земље кад се сматра за таквог идиота, који ће сматрати за истину да секире лете на месец.

Очи у наставнице су биле скамењене. Али ни ја нисам више могао ћутати.

— Или се ви бојите, да Минхаузенове буфонаде не помуте дечје осећање хумора! Зашто вам весела књига сугерира такву одвратност, или сте ви нарикаче и укопнициг Мли ви хоћете по сваку цену да одвратите вашу децу од читања и да им сугерирате љуту мржњу према књизи» |

Очекивао сам приговоре, али ови су људи били од порода оних који не мисле и чак као да су се увредили, што сам их позвао на то да самостално мисле. Само један од њих, дуге главе и мрачан, рекао је без икаквог приговора, да су сва моја размишљања — чуковштина.

И на томе се дискусија свршила. Деца су била спасена од „Минхаузена.“ Своју путничку торбу затурио сам на леђа и изашао на врело сунце.

У торби су били драги „Гуливер“, „Гримове бајке“ и „КонекГорбунок.“ Хтео сам да поклоним ове књиге деци, али човек дуге главе површно их је прелистао и одбацио од себе као ђубре.

— Ово нам није потребно, — одвратио је он. — Потребне су нам књиге о дизел-моторима и радију.

Корачајући поред обале каменитом путањом, мислио сам о томе што се догодило.

„Зашто су ови чудни људи, — мислио сам ја, — тако убеђени, да радио и „Конек-Горбунок“ не могу заједно да постоје» По чему они мисле, да ће дете, на пример, кад прочита „Конек-Горбунока“ бити одвраћено од сваке механике и да ће до дубоке старости маштати о жар-птицама» Откуда им тај глупи ултиматум: или бајка, или динамомашинар Као да за изумевање динамомашине није потребна бујна фантазија! Фантазија је својство од највеће вредности у човечјој психици и њу треба марљиво васпитавати, — као што се васпитава и музичко осећање — а не газити је чизмама. „Она је потребна чак у математици, открићу диференцијалнога и интегралнога рачуна било би немогућно без фантазије“) Карл Маркс, за време шетњи изван града, причао је својим кћерима „дивне чаробне бајке, које су се отезале бесконачно, сам успут их је измишљао, проширујући или, обратно, убрзавајући догађаје, гледајући на дужину шетње... “2) Дарвин је у детињству био такав фантазер, да су га сви сматрали за ништа мањег лажљивца од Минхаузена...“

5) Илич, т. ХХУД, 266. 2) П. Лафарг, сочинени , том 1, стр. 353.