Учитељ

души не образује комплекс који ће после несвесно управљати нашим држањем у извесним ситуацијама.

id ж #

Лепо примљен у психологији, куеизам је наишао и на леп пријем у педагогији и то у првом реду као метод лечења и пре“ порођавања оних лица која су сишла са правог моралног пута, а затим и као метод васпитања уопште.

Васпитање по Куеу почива на извесном прорачунатом механизму којим се може управљати споља. Оно почиње са зачећем детета у материној утроби и траје до краја живота. Могућности овако замишљеног васпитања су по Куеу огромне; оно скоро све може. Тако у једном свом предавању он каже: „Ако жена која је зачела одмах од првих дана у својој памети замисли пол детета које има да се роди, ако замисли физичке и моралне особине које жели да дете има, и ако све до порођаја увек мисли на то да ће дете бити тог одређеног пола и да ће имати те и те особине, дете ће се заиста родити онако како је мајка желела.“ По Куеу спартанске мајке су рађале опасне ратнике, а атинске интелектуалце само зато што су желеле такву децу да рађају.

На основу оваког мишљења о васпитању Куе је разрадио врло занимљив васпити систем, у коме препоручује следеће мере:

Ту У погледу моралног васпишања: а) безусловно одбацити телесне казне, јер оне могу у дечјој души да изазову аутосугестију страха и мржње, па с децом поступати с пуно такта, „благо али одлучно“; 6) пред децом не говорити рђаво о ближњима и учити их да буду учтива и предусретљива према свакоме; в) нипошто не називати децу: ленштинама, нерадницима, мангупима, лоповима итд., јер под таквим сугестијама деца могу баш таква постати; г) децу треба разумно храбрити, па чак и онда када то много не заслужују, како би се код њих развило поуздање и вера у себе; д) не треба од детета правити кукавицу и страшљивца, као што раде они васпитачи који деци причају приче о бауку, вампирима, вештицама и сл.

2) У погледу интелектуалног васпишања: а) треба будити и неговати дечју радозналост, жељу за знањем и љубав за радом; 6) рад им приказивати као насушну потребу и као здраво и дубоко осећање задовољства; в) ниједно дечје питање не оставити без правилног одговора; г) све лекције деци разумљиво објаснити и у објашњење уплести по коју причицу, како би деци настава била што пријатнија и како би са радошћу очекивала идућу лекцију; д) нарочито их убедити да ће у свему успети када се озбиљно прихвате посла.

8) У погледу физичког васпишања: а) код деце треба развијати уверење да је човек саграђен тако да лако може да издржи кишу, ветар, топлоту, хладноћу итд.; 6) убедити их да је здравље наше нормално стање, а болест зло које можемо лако избећи кад живимо умерено и правилно.