Учитељ

менима кроз које струји један те исти живот. Учитељ, који сем уџбеника беше јединим школским ауторитетом, није се поуздавао у ђачку интуицију, већ је давао деци знања интелектуално потпуно прерађена и готова. Њихов број беше ограничен да би се свако знање чврсто „утувило“. На почетном ступњу постојао је само један једини буквар, на средњем и вишем ступњу основне школе само једна једина читанка за увежбавање у читању и за образовање литерарно и стварно (реално). Целокупно градиво било је раздељено на статичке елементе које су деца учила механичким вежбама (таблица множења; синтетичко учење самогласника, сугласника, слогова и речи; историјски и географски низови; поједина бића у природним наукама). У статичкој школи постојало је: готово градиво, униформни метод, фиксирани циљеви без свесне диференцијалне, устаљене форме које су се одржавале традицијом кроз деценије. Ако је у њоји постојало неко јединство, онда је то било апстрактно тј. униформно јединство.

Скицирајмо сада схематичку слику динамичке школе,

У њој нема фиксираних разреда, већ се школа мења у стручне радионице и лабораторије, снабдевене и организоване према потребама различитих активности. Намештај у радној школи није фиксиран, већ столови и столице омогућавају ђацима слободно кретање. У тзв. плетонском (Р1агооп) систему нема дете, по речима Виртовим (ЛУ: ), свог властитог места за седење, као што га нема би у парку, него ради у разним групама. У динамичкој школи не постоји једна једина читанка и један једини, свемогући уџбеник. Литерарно образовање стичу деца читањем целих књижевних дела, а не само појединих одломака из тих дела, стварно (реално)

сматрањем, искуством, властитом информацијом и лектиром струч“ них дела. Овде не може да влада ауторитет једног јединог учитеља, него ученик има много ауторитета чија тврђења контролише и проверава. Циљеви нису фиксирани и униформни, већ се мењају према потребама појединих ђака или ђачких група. Појединачна знања су безначајна. Свако знање има смисла само по својој функцији коју врши у Раду, у индивидуалном интелектуалном развоју и у целини сазнања. Нема само учења напамет, него се знање стиче искуством и властитим радом. Место некадањег „интензитета“ са паролом: „Мало, али красописно!“ истиче се већи екстензитет, широка информација о једној те истој ствари која продубљује наставно градиво многостраном очигледношћу. Интуиција, схватање градива из целине и из случајности има великог значаја у динамичкој настави,

На реформу наставних метода и целокупног наставног поступка у правцу динамизма много је утицало гледиште на процес живота уопште који се не врши удруживањем ни сабирањем елемената, већ се обавља сталним диференцирањем и анализом из целине и у целини. Још ћемо у вези с другим нечим показати како је наставна динамика дата тим кретањем од целине ка де-