Учитељ

Смисао целе савремене наставе, као што је познато, лежи у томе да у свима својим предузећима има пред собом дечји дух и да пошпомаже његов развитак на природан начин. Од те централне идеје полази и прва настава читања н писања. Тиме мора да буде одређено и схватање школске почетнице. Сви основни захтеви за савремени буквар произилазе из обзира према детету и дечјем акту читања и писања.

У погледу читања и писања утврђено је да су то две засебне физиолошко-психолошке радње. Оне, истина, потичу из заједничког извора, из нагона да се да израза унутрашњем збивању. Али се ова два процеса разликују по сложености. Читање је много простија радња од писања. Код њега отпада моторни процес, који чини саставни део писања. Свако писање је у исто време читање; али није обрнуто, свако читање писање. То је већ један разлог да читање, тј. рад са штампаним словима, иде пре писања. Штампана слова лакша су и за писање. Њихове просте линије не само да се лакше схватају, већ се лакше прецртавају и чине лак прелаз ка писаним словима. Писана слова међутим компликовани су облици, за чију је примену неопходни услов из“ весна извежбаност у покретима руке, прстију и ока. Преносити те сложене форме на дете, неприпремљено за писање и оптичко схватање, веприродно је. Захтевати тако тегобан и напоран рад значи вршити притисак на дечји дух и на дечју руку.

И сам интерес за читање јавља се пре интересовања за писменим саопштавањем. Није тешко увидети да одрасли људи много мање пишу него што читају, изузев оне који су пословно приморани да пишу. Још мања је потреба за писањем код деце. И зато што се у њима може лакше да пробуди потреба и жеља за читањем, него жеља за писањем, доживљај за читање ближи је деци, него доживљај за писање.

Као што се види, психофизички развитак детета даје основа захтеву о временском одвајању читања и писања. Према овоме јасно је да синтеза обојих никако не може наћи оправдања. Данашња напредна школа, имајући у виду напред истакнуте чињенице, нолази од онога што је психолошки и физиолошки најпростије — од читања, и тек, после савладаних штампаних слова, прелази на обраду писаних слова.

за схватање и писање слова треба деца да се припреме. Добру припрему добија писање у разноврсним ручним радовима, а нарочито у пластичном израђивању и цртању. Цртање, правилно примењено, елементарна је основа писању. Цртањем разних предмета и шара, где се јављају саставни делови писаних слова н- пр. јаја ланчић, лула, катанац, полумесец припремају се писана слова.

Буквар, као књига која служи смеровима наставе има задатак да потстиче акшивност дечјег духа, да пробуди вољу за чиТањем. Постаћи вољу за читањем значи учинити да сама деца, обузета радозналошћу, желе да улазе у тајну онога што је означено писменим знацима. Тек онда настава читања постаје природна, тек тада је у стању да децу привуче и да их покреће.

=> ~

и