Учитељ

Шта сте смислили и казали о зими, ветру, снегу и баку» Шта је о зими, ветру, снегу и ђаку речено» (О зими да је стигла, о ветру да дува, о снегу да пада,о ђаку да учи-радећу). — Шта свака од ових реченица казује" (Казује једну мисао). — Кад оно што смо смислили само изговоримо, али не напишемо, како се зовер (Зове се казана реченица). — А кад оно што смо смислили само напишемо, како се зове» (Зове се написана реченица). —

Више реченица шта чине» (Више реченица чине говор). — Па шта је, онда, говор» (Говор или језик је скуп казаних или написаних реченица). — По чему се познају народиг (Народи се познају

по језику). — Шта је реченица, а шта говор» (Реченица је мисао казана или написана, а говор је скуп казаних или написаних реченица).

Како постаје реченица» (Реченица постаје кад се о некоме или нечему нешто шврди, одриче или пита):

Зима стиже. Зима није стигла. Ветар дува. Ветар не дува. Снег пада. Снег не пада.

Ђак учи радећи. Ђак не учи радећи.

Да ли је зима стиглар Да ли ветар дувар Да ли снег падар Да ли ђак учи радећи»

Шта се у првим реченицама шврдиг... Шта се у другим одриче... А шта се у трећима аитар... Какве реченице, онда, могу битир (Реченице могу бити пошврдне, одричне и упишне). — Упишите у своје свеске ове потврдне, одричне и упитне реченице, прво ћирилицом а затим латиницом.

Који се знаци употребљавају за правилно писањер (За правилно

писање употребљава се тачка и запета). — Кад се пише велико слово» (Велико слово пише се у почетку писања). — Још» (Велико слово пише се и после тачке). — А где се икада ставља тачкар

(Тачка се ставља кад се нека мисао заврши, на пример: Ђак учи.). —_- Где се ставља запетар Запетом се нешто одваја. Пример: Ђак учи, а звонце звони). — Када читате неку причу, шта радите код запетер (У читању, код запете мало застанемо и предахнемо). А код тачке» (Код тачке застанемо мало дуже и глас спустимо). Како се зову реченице којима се нешто питар (Упитне). Какав се знак ставља на крају упитних реченица» (Упитник). Шта се још пише великим словом; (Великим словом се пишу крштена и надевена имена; имена села, вароши, река, брда, планина, држава: Петар, Томислав, Андреј, Карађорђе Петровић, Александар, Марија, Немања, Душан, Косово, Прилеп, Скопље, Орашац, Вишевац, Београд, Загреб, Љубљана, Дунав, Сава, Јадранско Море, Дедиње, Авала, Кајмакчалан, Триглав, Краљевина Југославија, чика Јова Змај, Шарац Краљевића Марка).