Учитељ

Учитељ Стева

Слика претставља учионицу, како су је деца импровизовала код куће, у соби, са стварима које су ту.

Четворо петоро деце седе као ђаци у разним положајима. Пред њима стоји дечко-учитељ са наочарима на носу и књигом у руци. Једно дете баш улази на врата. —

— Мир, децо! Седите лепо и пазите. Ко није дошаор Мица и Зора» Где си ти, Владо, до садр Зар се сад долази у школуг Иди на место. Милане читај. Пишите сви: наш учитељ зове се Стева.

Ко ће ово да запамти: Хопа, хопа, хоп.

Цупа, цупа, цуп. Ципелице, немилице Ударају труп, труп, труп.

Трговац Бора

Сто или клупа претстављају дућан. Ту је неколико кеса, једна боца, пакетићи, кутијице, две три јабуке и ораси. За столом или клупом дечко у ставу трговца који нуди и услужује. Ту су као купци два дечка и девојчица.

Одите децо; код мене има: шећера, кафе, брашна, пиринџа. Имам и бонбоне, чоколаде, суво грожђе, јабуке, ораха. Имам све што вам треба. Брзо само док се не распрода.

Шта ви желите» Пола киле шећера.

Ти хоћеш за динар бомбоне. Ево одмах. — А ти смокве за пола динара. Баш јуче смо добили. — Хвала лепо. Збогом Оцеви

Децо, данас су оцеви, каже мајка. Устајте да вежете тату. Ево уже. Полако само. Пазите да га не пробудите. Деца на прстима улазе у татину собу. Дај уже, Маро. Е, сад је готово.

О, шта је тог Узвикну тата. Не могу да се мрднем. Е, па хајде да се одрешим. Види, Миле, има ли што испод јастука. Има два пакета. Овде пише: — За Мару. А овде „За Миле“. Види, Маро, — труба. Гледај Миле, лутка.

Према ономе што је напред речено лако је разумети да сеу градиво за буквар не могу урачунати: описи ствари, места, разних временских и других појава, као и свако суво ређање и набрајање чињеница. Без привлачности за децу написи ове врсте нису у стању да изазову живу слику у дечјем духу и да покрену емоције. Пуштамо да сами примери из дечјих буквара ово очито покажу: