Учитељ

У. — Грађа за историју школа

Наша сшаровремска школа

У. ДЕВЕТНАЕСТИ ВЕК

Још почетком прошлога столећа постојале су у Кратову две школе, од којих једна у Цариној, а друга у Рибарској Махали, а поред ових јако се истичу и школе у селима Леснову, Злетову, Шлегову, а за тим Куклици, Страцину и Опили, али их је било и у Бунешу, Шопском Рудару, Шталковици и другим местима. Осим тога било је доста учитеља, који су радили било приватно, код својих кућа, или пак код појединих бољих домаћина, нарочито по селима Кратовске области, па чак и по другим ближим и удаљенијим крајевима наших и суседних земаља. Но како је изворна литература о њима врло скучена и усто ограничена само на мали део, то сам ове податке прикупио од најстаријих људи, међу којима је повише њих, који су и сами били даскали, или пак њихови ученици, а таквих је данас врло много, како у Кратову, тако и у његовој околини.

Иван Илогин. На последњој страни пролога Лесновског Манастира постоји белешка: Сен прологљ иматђ даскалђ Логинђ. На једној христоматији из 1799 године, коју сам видео код Васиља Бидиковића, обућара из Кратова, записано је на првој корици: Изљ библиотеки Ивана Илогина Бешчевичђ 1800 год. Ова књига је нумерисана са 150, што значи, да је овај имао богату баблиотеку, али на жалост о њему не знамо више ништа.

Гаврил Крашовац био је око 1805 године један од првих старовремских учитеља у Куманову. Других података немамо о њему!).

Хаџи Јоаким Кичевски био је кратовски учитељ од 1810 до 1820 године. У 1817 г. спомиње се као монах, а две године доцније као јеромонах. Ефрем Каранов наводи да му је отац из Кичева, да се је школовао у Цариграду односно Станболу, да је боравио у Самокову, Кривој Паланци и Кратову, да је он био скитница, као што су му били и синови. А његов назив хаџи сведочи да је био и у светим местима. Умро је негде на путу. На заузимање његових синова, свештеника Ђорђа и Данила годигнута је црква Свете Тројице у Кривој Паланци у 1833 години, где су његови потомци долазили у ред виђенијих грађана тога места, као учитељи и свештеници. Даље Каранов наводи да је јеромонах Хаџи Јоаким уредио у Кратову мешовиту старословенску школу, у којој су се учила деца обојега пола. Он је познат и по томе, што је у периоду од 1814 до 1819 године наштампао у Будиму четири књиге и то:

1) Др. Јован Хаџи Васиљевић: Просветне и политичке прилике у Јужним српским областима у Х1Х веку, Београд 1928, стр. 74.