Учитељ
душа милиона и у њима уздизало оно што је најлепше, најплеменитије и најузвишеније, код тих најширих народних маса.
Народне песме изаткане од самоодрицања, самопрегора, јунаштва, култа правде, одбране вере и „слободе златне“ подржавале су веру и у најкритичнијим тренутцима прошлости нашег народа и у правду, и у слободу, и у бољу будућност.
У доба култа наше народне песме, код широких народних маса био је потиснут онај страшни људски егоизам, а васкрсла љубав и братство. Отуда су се и могле одгајати оне генерације, да попут тих „светлих примера“ прошлости, и дивних узора, принесу себе на олтар нашега васкрса џ ослобођења од туђинског ропсшва.
Ето, у чему је управо драж и педагошка вредност наших лепих народних песама, које нажалост данас мало њих добро познају.
Народни учитељи позвани су пре свих осталих, да у своме васпитачком раду, теже оном истом циљу, коме су тежили 4 они наши скромни, неписмени васпитачи, који су са гуслама и гудалом васпитавали минуле генерације.
На њима је да стварају нове генерације, али свесне, да су оне саставни делови велике народне заједнице, за чији успех и напредак треба да чине потпуно самоодрицање, јер ће само тако наш народ бити велики и славан, као што је и досад био.
Да се такве генерације створе, треба, место пресађивања штетне Педагошке Шуђинштине, кроз нашу народну песму, само мало боље загледати у племениту словенску душу нашега народа.
Оне ће нам отворити своје ризнице тражених идеја и циљева, да би се приближили жељеном узвишенијем животу, а то ће нам олакшати наш, пун одговорности тешки, али часни и узвишени васпитачки позив.
На тај начин једино, наше ће учитељство заиста извршити савесно и до краја своју свету васпишачку дужност и испунити свој животни циљ на опште добро целе наше националне заједнице. Марко М. Аврамовић
Друшшво, Породица п школа ирема дешешу
Њихово узајамно прожимање и утицање као васпитних фактора детињега духовнога и душевно-моралнога развитка“)
1
У садашњици друштвенога живота породица, поред друштва и школе, јесте несумњиво један од главних фактора у општем развитку, подизању и васпитању данашњега детета. Породица је,
наиме, и дандањи још једнако једна моћна друштвена институција
#) Овај чланак, иако он за себе претставља потпуно самосталну целину, чини са претходним чланком о породици, школи и деци (Учишељ, св. за октобар-децембар 1939 и јануар 1940) једну природну целину о васпитању де-
– __дие- — ла оса коло Лаа ЕРУ 4 да ~