Учитељ

тих у граду под називом „снопића“. „Снопићи“ су били изручени из ових „сандука“ у школски магацин, где је већ била нанета велика количина разних потреба и намирница за невољне.

При крају ове акције, учињен је попис свега нанетог у школски магацин. Ова акција претстављаше дело истинског дечјег милосрђа и осећања за невољне. Код тог пописа, који је вршио наставник са ђацима ТУ разреда, вршено је скупно мерење и бројање свих артикала, нађених у магацину. Тако нађене мере уношене су у општи списак. Кад је дошао ред на попис „снопића“, ђаци нису знали рећи наставнику, колико је било по мери „снопића“. Та чињевица даје наставнику повода, да уђе у разговор са ђацима, потсећајући их на онај дан кад су „снопићи“ дошли у пратњи њиховог друга Б., да су били у неким сандуцима. Ти сандуци претстављају једну меру, коју нису још учили а њоме се мере „снопићи“. На часу рачуна, ђаци озбиљно моле и пред лажу да се идућег часа упознају и са том непознатом им мером. Овим је разредна заједница поставила проблем, т.ј. задатак наредног часа.

1 Средства

Наставник прихвата предлог разредне заједнице и скреће ученицима пажњу, да за тај дан — наредни час — спреме своје дрвене метре, које су раније градили, као и своје квадратне метре. Исто тако да спреме и картоне облика и величине квадр. метра и по један облика и величине квадр. десиметра. Ученици су јако заинтересовани и загрејани за ову нову меру и већ се договарају

да заједнички код куће израде што више ових средстава.

Ш Извођење рада

Одређеног дана, ученици су припремили потребан материјал а наставник остала средства, потребна за обраду ове јединке. Прегледајући ђачке рукотворине метреи квадратне метре, наставник уноси у разговор питања, шта се мери метром а шта квадратним метромо Са овим у вези и питање: шта смо мерили у учионици» Шта би се у учионици могло мерити нашим квадратним метром> (Зидови и таваница).

Поновити знање о ФШелу и коцки. Погледајмо нашу учионицу и одредимо, колико има површина» (шест). Које су то површине» (4 зида, под и таваница). Шта запремају ових 6 површина» (3апремину, простор). Шта називамо теломр Како смо мерили повр· шину пода» Како јошг (Израчунавањем). Поновити како се израчунава површина! (дужина Х ширина).

Ко би нам измерио површину једног бочног зидар Шта би мерио» (дужину и ширину). Покажите дужину и ширину! Како би овде називали друкчије ширину» (Висина). Како би измерили остале зидове и таваницу» — Шта називамо запремином наше учионице» (Простор, што га запрема та учионица). Чиме је та

А – И клони

ДЕ