Учитељ

468 –—ннииииии

том2 (Колико треба редова у виср — висину). Колика је дужина наше учионице» (дт). А ширина (бт). А висина» (4т). Колико смо нашли да може стати у ову нашу учионицу ових „сандука“, т.ј. кубних метарар (216). Хајде, да сад помножимо ова три правца наше учионице: дужину, ширину и висину! (9х6х 4216). Колики је производ» (216). А колико смо нашли да је стало „сан“ дука“ у целој учионицир (216). А шта је у ствари један „сандук“ (Кубни метар). Ученици ће брзо да се у овоме оријентишу, у

вези рада, који су обављали код квадр. метра. Зато их треба пустити да сами израчунавају запремину из задатака, које наставник упућује разредној заједници. Пример:

Соба дугачка 7 метара, широка 5, а висока 3 метра. Колика јој је запремина» Оваквих 5—10 задатака, ради вежбања. Шта ћемо да запамтимо и на табли и у свескама да забележимо2 Запремина наше учионице израчунава се, кад јој се површина 10множи висином.

Колико праваца меримо за израчунавање запремине (3). Које» (дужина, ширина и висина). Како скраћено пишемо квадр. метарг (та), Зашто» (Јер меримо два правца). А како би скраћено писали кубни метарр (т'). Заштор (Јер меримо три правца).

На овај начин, разредна заједница је заједнички и очигледно мерила а уз то својом иницијативом и израчунавала рачунским путем исту запремину.

Хајде, сад да се вратимо нашем обичном метру! Које мање делове на њему разликујемо — Све ове делове треба увек да показују на самом метру. Колико метар има дат. ст пи

Покажите сад квадратни метар Колико има Атар стар тт2 Заштор Овде упућивати на два правца: дужину и ширину.

Покажите нам једну страну нашег кубног метра. Каквог је облика (Квадр. метар). Видите ли у њему његове Фт=р Избројите их! (100). А колико треба реди ових дата од горња до доње новршине — скроз» (!0 реди)( Хајде да бројимо ове квадр. десиметре, почев од првог — горњег квадратног метра па до оног задњег десетог! Бројати по 100. У десет реди по 100 избројаће 1000 десиметара. Ко то има 1000 десиметараг (т'). А какви ће бити ови десиметриг (кубни). Скраћено писање: ди. На шта личи кубни десиметарг (коцку). Колико има странар Колико су оне велике» Колико је пута ш“ већи од фр Заштог

Хајде, да одрежете од ваших картона 6 Фт“, да их затим повежете тако да добијете коцку, чија ће свака страна бити велика по 1 дата! Ово нека учине по неколико група заједнички са својим раније спремљеним картонима. Ово повезивање картона у облик коцке најбоље је вршити помоћу обичне беле хартије и гумирабике. Једној групи рећи да једну страну своје коцке остави отворену. Питати ученика да ли би се овакве коцке могле правити још од чега» (дрвета, блеха). Тада им показати школски ата од танкога блеха. Сви га разгледају и пореде са својим дат“ од картона. Или га наставник сам изради од спремљеног блеха.

Наставник сад позива једног ученика да узме литар од блеха, а други да узме боцу од једног литра идау исту наспу