Учитељ

младеж, која по свршеној основној школи не одлази у друге, више школе. Законом од 4 децембра 1931 године, из финансијских разлога, укинуте су продужне школе при сеоским школама. Али, пошто се финансијска ситуација побољшала, тај закон је крајем 1938 године укинут. Од тога доба расте не само број продужних школа, већ и број школа уопште.

Образовање учитеља. — После светског рата размишљало се о реформи учитељског образовања, и 1921 године пројектовани су двогодишњи, трогодишњи и шестогодишњи семинари, — према ступњу претходног образовања. — Данас постоји знатно шаренило у погледу учитељских школа. Има их пет врста:

1. двогодишње школе за учитељице материнских школа, тј. дечјих забавишта, које примају свршене ученице нижих средњих школа;

2. двогодишње школе за учитеље нижих основних школа;

3. петогодишње школе за учитеље виших основних школа, које примају свршене ученике више основне школе;

4. трогодишње школе за учитеље виших основних школа, које примају свршене ученике ниже средње школе;

5. једногодишње школе за учитеље виших основних школа, које примају свршене ученике потпуне средње школе са матуром.

Тежње за вишим учитељским образовањем показале су до данас мало задовољавајуће резултате. — Законом од 26 јануара 1934 године основан је једногодишњи Виши педагошки институт (у Јууазкуја), који има задатак не само да припрема за учитељски позив свршене гимназисте, него да буде и средиште педагошког рада. — Нажалост, учитељски позив у Финској није много привлачан, јер су тамо учитељске плате увек биле ниске.)

Ili Средње образовање

а) Средње опште образовање пружају средње школе, како државне, тако и приватне, потпомагане државом.

У области средњих школа постоје један поред другог два типа, стари и нови.

1. Стари тип претставља осморазредни лицеј са два ступња, нижим и вишим.

а) Нижи ступањ (средња школа) има пет разреда.

в) Виши ступањ (гимназија) има три разреда.

Нижи ступањ је јединствен, док виши ступањ има две гране, класичну и модерну (савремену).

2. Нови тип претставља седморазредна школа, такође са два ступња, нижим и вишим.

а) Нижа средња школа има четири разреда.

в) Виша средња школа (гимназија) има три разреда. Нови тип средње школе приближује се организацији јединствене школе — Виши ступањ новога типа има три секције: математичко-природнонаучни, модерну (живи језици. и природне наке) и класичну).

У средњим школама се не спроводи коедукација. Зато поред мушких лицеја постоје и женски лицеји.

Од појединости је занимљиво да од 1933 године добијају ученици недељу дана распуста за зимске спортове.

Средње школе су биле дуго притешњене привредном кризом. После побољшања привредних прилика влада је саставила неку врсту пјатиљетке, по којој у року од 1936—1941 године има да се оснују седам нових лицеја, а око двадесет приватних лицеја има да пређу у државне руке. То повећање броја средњих школа тиче се само школа са финским наставним језиком, јер становништво чији је матерњи језик шведски има више школа него што им према проценту припада.

ђ 0. Кадпег, — Vyvoj a dnešni sovstava školstvi, IV, crp. 1890. ?) L'organisation de Uinstruction publique dans 53 pays, cTp. 134 и даље.