Учитељ

протностима и сукобима. И због тога он намеће собом велике и тешке дужности и задатке и у самом морално-васпитном погледу.

Отуда, дакле, заједно са детињим учешћем у животу и доживљавањем самога живота и рада у друштву, треба дете што више и свестраније упутити и васпитати за друге исто тако важне дужности.

А то је: за његове друштвено-моралне дужности у животу своје

земље и заједнице што га чекају као човека и грађанина. =

У средишту самога личнога и друштвенога живота свакога од нас стоји и мора стајати пре свега сам човек и његова заједница. Због тога се, дакле, и у самом васпитном процесу детињега развитка мора узети за полазну тачку све оно што је свима заједничко, најглавније, најприсније и најдрагоценије.

А заједничко је свима нама, како младима тако и одраслима: сама човечја личност и сама људска заједница, у којој се рађа, развија и долази до пунога израза и снаге та личност. То је у исти мах и најглавније и најприсније и најдрагоценије у свима нама, јер је сваки од нас и личност и члан једне одређене уже (народне) и шире (човечанске) заједнице.

Отуда, дакле, и сваки од нас има права на развитак и продубљивање своје личности, на пуно и слободно формирање и уживљавање своје личности и њених уздарја и квалитета у животу и друштву. А самим тим на то, дабогме, има и мора имати право и само дете као сутрашња зрела личност, члан заједнице и грађанин своје земље. =

Али заједно с тим сваки од нас има тако исто тако и обавезе као личност и члан заједнице према својој ужој и широј заједници, обавезе на вршење својих општих, друштвених и националних дужности. А самим тим, дабогме, све те обавезе и дужности има и мора имати, у маломе, и само дете, сам наш подмладак.

Отуда је, дакле, потребно дати и зајемчити деци, целокупном нашем подмлатку, једно истинско. друштвено-етичко васпитање и припремање за живот и рад у друштву. Оно има свој главни задатак: да дубоко прожме собом, васпита и продуби социјално, морално и духовно свеколики млад нараштај и да га развије и оспособи и као младе слободне личности и као сутрашње зреле и радне чланове заједнице и свесне грађане своје земље.

Отуда, дакле, то васпитање полаже много, највише, на пуну, развијену, свесну, слободну и одговорну личност. А тако исто и на пун и слободан развитак свих индивидуалних и друштвених врлина и етичких осећања код нашега подмлатка и њиховога проживљавања у самом животу и друштву.

И отуда се, дакле, то васпитање не сме обраћати само детету као будућем носиоцу извеснога животнога позива у друштву. Оно се у исти мах мора још више обраћати и детету као личности, као сутрашњем зрелом човеку и грађанину своје земље, што је — по дубоком Гетеовом изразу — највиша земаљска срећа свакога човека.

Ж. Цветковић