Учитељ

Ова Цвијићева испитивања о карсту нису остала незапажена. ширем кругу радника на науци. По угледу, а вероватно и по утицају, на Цвијићева истраживања настала су испитивања карста и у другим земљама Европе, Азије, Америке па и Аустралије. У вези са овим испитивањима сматрамо за потребно нарочито да напоменемо, да су у радовима тих истраживача унети неки наши термини (карст, шкрапа 'и др.), које је прво употребио Јован Цвијић у својој монографији о карсту, па по њему и остали истраживачи и тако су они постали општи термини у географији.

Али је Цвијић знатно више допринео општој, а посебно и нашој, науци својим антропогеографским испитивањима Балканског Полуострва. По Цвијићу антропогеографијаз) немачке Рацелове школе оснива се углавном на теорисању и не улази довољно у објашњења народних душевних и социјалних појава, јер је удаљена од народног живота. У антропогеографском проучавању Балканског Полуострва Цвијић је имао оригиналне погледе и схватања. Он оснива на веома широкој основи антропогеографска испитивања, у почетку само српских а касније и осталих земаља, на Балканском Полуострву. Овај знаменити подухват и своја оригинална схватања о антропогеографским проучавањима Цвијић је разрадио и објаснио у свом чланку Антропогесграфским проблемима Балканског Полуострва, који је објавио у првој књизи Насељаг). Он издаје и нарочита Упутства) за проучавање насеља, порекла становништва и душевних особина народа на Балканском Полуострву, која су удешена. према месним приликама које је њен састављач особито добро познавао. За огромну скупљену грађу, која је већим делом објављена. и сачувана од заборава, има се захвалити Цвијићевој генијалној замисли и прегалаштву у овом напорном послу. Важност ових испитивања је веома драгоцена за познавање прошлости и данашњих етничких прилика на Балканском Полуострву. Прикупљена грађа обилује многобројним подацима потребним за упоредне студије, а врло су чести и такви о којима се у опште није знало. О Насељима, које је Цвијић основао и уређивао пуних двадесет година, он је често са задовољством говорио својим сарадницима: „То ће бити најлепши и најтрајнији споменик који ћемо за собом оставити, и који ће тек наше далеке генерације умети достојно да цене“.

По Ј. Ердељановићу у проучавању нашег народног живота, његових обичаја и особина Цвијићу је претходио Вук Ст. Караџић. Вук је, каже он, све то чинио у скромном обиму, колико су му то допуштали други послови, скромно али узорно. Његови следбеници су му подражавали, радили су без система и без научне основе. Са појавом Ј. Цвијића испитивачки рад у народу развија се у нарочитом правцу и по утврђеном плану, а Цвијић даровити и пун иску-

8) То је наука која проучава однос земљине површине према људској делатности.

%) Српски етнографски зборник књ. ТУ, прво одељење књ. 1.

%) У издању Српске краљевске академије, у Београду 1896 год. Ова су Упутства више пута прештампавана, а најновије је прерадио Јован Ердељановић у академијином издању 1928 год.

33»