Учитељ

је први открио и трагове негдашњег Панонског Мора, чије је средиште било у данашњој српско-мађарској низији, а које је дубоко продирало у област данашње Шумадије и у суседне области. Врхови Авале, Космаја и Рудника штрчали су као мала острва на пучини тог непрегледног мора. Остаци од њега су познати морфолошки облици прибрежне рељефи, који су се и до данас видно очували на многим местима као степеничаста површ шумадиског побрђа, као и многобројни палеонтолошки остаци (пужеви, шкољке, јеж и др.). Усецањем отоке на месту данашње Ђердапске Клисуре Панонско Море је отекло у Сарматско Море, од кога је остало данашње Црно Море. На дну негдашњег Панонског Мора остао је ситан песак (лес), кога је ветар покренуо и нагомилао на појединим местима (Телечка у Бачкој, Велика Пешчара у Банату идр.) иу који су Дунав и његове притоке усекле своја корита. Ту се прво настанио и размножио биљни и животињски свет, а после дугог времена и човек, где је изградио своја насеља и развио данашњу културу. |

Цвијић није познат само као научник, већ се о њему зна да је био и национални радник. Он је делом и живом речју убедљиво доказивао неопходну потребу етничког и државног уједињења Срба, Хрвата и Словенаца и указао на праве путеве који воде њиховом културном и националном напретку. Професор Ердељановић истиче, да се о народном јединству Срба и Хрвата знало пре Цвијића само на основи њихова заједничког језика. Цвијић први указује на велики значај миграција за стварање потпуног српскохрватског народног амалгама: услед миграција Срби и Хрвати су се тако измешали и једни у друге тако уплели, да је немогућно оделити их, чак и са географског гледишта“.

Цвијић је имао широке погледе и нарочита осећања у нашим националним и државним стварима. Нико није могао тако дубоко да схвати наш народни живот као Јован Цвијић и да тако убедљиво нагласи ове националне потребе: „Треба се пре свега добро познати. Потребно је ширити заједничка осећања и мисли. Треба радити да наша држава буде држава друштвене и економске правде, да буде честита држава: просторија неће нам много вредети ако нам не буде мила!“8) итд. М због ових заветних речи, које је упутио Србима, Хрватима и Словенцима, Цвијић је велики и ненадмашан. Познато је да се Цвијић заузимао за правичност по питањима не само свога народа, него и за остале, а особито за мале народе. Он је стекао особитих заслуга за права балканских народа. Био је активан у питању „чишћења Балкана“, вазда држећи се начела „Балкан балканским народима!“

Цвијић је био и узвишени васпитач наше омладине, коју је волео посебним жаром и њој посветио „небројене светле мисли

5) Видети Цвијићеву књигу, у издању Српске књижевне задруге, књ. 201 (Београд 1927).

ПИ ми