Учитељ

поп Трифвнђ на лето 1861 септемвриа 17. в денђ света недела вечерђ на 2 сахати, б8ди емв8 вђчнам паматљ.“)

Као што се види из овога записа, архимандрит Трифун Кратовски јесте раније свештеник, који је у калуђерству добио име Дионисије, али је ипак био боље познат по своме ранијем имену, што се види из ове наведене белешке.

Монахиња Агатија је трећи даскал Стевчев учитељ, али и о њој не знамо више ништа. Даскал Стевча је постао учитељ 1835 године, а последњи му је био учитељ Прота Јован Кратовац. Према томе можемо слободно узети да је ова калуђерица била учитељ у Кратову у трећој деценији прошлога столећа. Овде је важно нагласити да је Кратово имало у првој половини прошлога века и једну женску као учитељицу по часословачкој методи, неоспорно врло редак случај за она времена.

Иконом Поп Јован је четврти и последњи даскал Стевчев учитељ. Код овога је Максимовић могао завршити ондашње науке у току 1835 године. На првом листу псалтира Васила Бидиковића, обућара из Кратова, стоји овај запис: Сји уалтирђ повезанђ много Јоана поп Георгиовича годљ. 1825, ензариа: 20. На једном листу извученом са једне књиге у црви Светога Јована у Кратову, постоји белешка: Како доиде Ифанљ % Кратово лето 1849.7) Нешто доцнији записано је испод слике Свете Богородице у препрати цркве Светога Николе: Приложи поп Исанђ Симовикђ и Елинка презвитера 1851.0) На једном запису из исте године, који се налази на 180 листу житија светих у храму Светога Јована, стоји: Записах азђ поп Јеанђ Симоновичђ из Кратово.

Као што се види из ових записа, у првој половини прошлога века, па до 1851 године, спомињу се у Кратову два поп Јована, један под називом Георгиевич 1825, а друга Симовик или Симонович што је све исто. Можда је то једно исто лице, с обзиром да се чак и данас многи кратовци презивљу двојако или на више начина час по очевом, а час по дедином или породичном имену или презимену. Ако пак узмемо да су ово два човека, онда је даскал Стевча могао учити пре код попа Јована Георгиевича, који се спомиње 1825 године као поп, а који је могао доцније добити и назив иконома, односно проте,

Даскал Петко из Приковца. На једном рукописном апостолу Лесновског манастира, који се сада налази у Српском семинару Београдског универзитета, а који је приказао В. Ћоровић у Зборнику за Јужну Србију и суседних области, стоји једна белешка која гласи: Писа асљ Петко % Прпиковци, даскалљ 8 село Довезенци Т8 бистђ попч Иованљна л. 27. Даље Ћоровић наводи па је овај Петко

7) Скопско Научно друштво: Зборник за Јужну Србију и суседних области, Скопље, 1936 г. Гл. Елезовић: Записи и натписи, стр. 256, бр. 44.

5) Скопско Научно друштво: Зборник, Записи од Гл. Елезовића, стр. 260, бр. 11.

4) Исто, стр. 260, бр. 12.