Учитељ

г

умири

а

ма псе петина лит

а + др

–– ну

аи

ски избија, треба и даље да се одржава и развија. Тим пре што се ни код једног занимања не даје више прилике за интензиван рад духа и не потстиче више нагон за стварањем као овде. Од значаја „је овај рад пре свега за развитак чула, нарочито ока, пипања и мускула, јер се чула оспособљавају за финији и прецизнији посао. Око се навикава да тачно и оштро гледа, руке, којима се дају разни облици, постају гипкије. У пластичном претстављању снажи се способност памћења, ојачава снага фантазије, покреће рад мисли, развија истрајност, расте поверење у себе. Кад дете има да изради неки предмет, нпр. миша или пужа, мора да изазове у памћењу слику сећања тога предмета. При раду је принуђено да мисли, да се досећа „да се удубљује. То извођење захтева стрпљење и истрајност. Уколико се приближује успеху утолико расте поуздање у себе. Због тога многостраног утицаја ова врста ручног рада обилно се примењује. Е

Очигледно је јасно да се ови утицаји могу очекивати само код рада који се изводи уз што мању сарадњу васпитачице. Једино: у самосталном напору покрећу се радне снаге. Само у правом личном напрезању могу деца да осете истинску радост од рада и тек онда буди се стваралачка храброст у њима. Отуда се као прво тражи слободно, самостално израђивање без прегледа и прописаних шемалз) Деца по сећању праве ствари: које добро познају нпр.: рибу, пужа, зеца, трешњу, перецу и др. Сем тога раде и по самосталној замисли. Замишљајући извесне призоре из причица или из живота покушавају да својој замисли даду одређени конкретни облик.

Готово је сувишно нарочито нагласити да, иако се захтева права дечја саморадња, не пориче се потреба да се деци у почетку дају упутства и објашњења.

Не треба ни тренутка заборавити да васпитна вредност израђених објеката није у спољашности, већу унутрашњој страни, у самом духовном раду. Техника је споредна, зато јој се не сме придавати значај, који она овде нема. У погледу техничке израде не треба од деце много захтевати, ма да она у томе показују неочекивану способност и често задивљују успесима. Довољно је да су само претстављени битни делови и ознаке неког предмета, макар и најгрубље наглашени. Технички брижљиво изведени радови истина засењују очи, али је њихова васпитна вредност ништавна.

За време израђивања оставља се деци слобода. Она могу да. разговарају и да се крећу кад за то осете потребу. Извесно је да то неће изазвати никакав поремећај у послу. Оштра озбиљност, мир, непокорност могу само да помуте задовољство у раду. Међутим, преданост са којом деца раде јасно доказује да ту има више унутрашње дисциплине, него онде где се она постиже принудним мерама.

8) Нпр. да сва деца цртају исту кућу или праве исту корпицу.