Учитељ

и збива у већини случајева и не треба због тога оптуживати ни писце ни читаоце, ни књиге ни средину, пошто је узео рад неприродно организован. То се догађа увек следујући једном неприродном и рутинираном путу, кад грубо побркају две различне ствари, два психичка феномена потпуно диференцирана, као што су: садржина, коју они сами придају тексту једне књиге, са садржином коју је том истом тексту дала друга личност.

На тај начин, да би прилагодили делатност једне библиотеке природним законима читања, неопходно је потребно да библиотекар има тачне појмове о следећем: 1% психичком и социјалном типу претплатника и њиховим жељама; 2'% о вредности и улози књига које он може да препоручи; 3'% о начину да управља лектиром свакога читаоца. М, ослањајући се на тако прибављене чињенице, знање и искуство, он треба да зна: 4% како и у ком правцу треба да обогати своју библиотеку, којим новим књигама да је допуни и најзад 5' како ће да изради кључ за ово благо, тј. да направи каталог књига. О ових пет питања ми ћемо говорити у следећим одељцима.

2. Студија читалаца и њихово класифицирање

Да би се могли оријентисати међу многобројним типовима читалаца које библиотека мора да услужи, неопходно је потребно следовати примеру природњака: он разрађује животиње, биљке, минерале према њиховој сродности у класе, врсте, подврсте и најзад сваку јединку уврштава у једну од ових категорија. Познавајући одлике сваке од њих, ми можемо одмах да установимо битне карактеристике јединке када се увршћује у категорију, што, разуме се, не спречава да потом прецизирамо њене сопствене одлике.

Добра раздела читалаца је битна ствар за сваког библиотекара. Он то може установити према својој земљи, на многобројне начине према локалним приликама и циљевима које себи постави. Као база за класификацију може му послужити ма која особина читалаца која се њему учини интересантном. Може се чак рећи, да је број могућих класификација бескрајно велики и важно је при томе пре свега да се међу њима изаберу оне које најбоље могу служити постављеном циљу. Само на тај начин библиотекар ће моћи да има тачан суд о маси читалаца које му долазе и да одреди њихову композицију. Знајући ову композицију, њему се пружа могућност да о њима води рачуна приликом позајмице или куповине књига.

Већина библиотекара се још и данас задовољава да читаоце пусти да сами бирају књигу од ока. Чак има и таквих који класификацију претплатника — читалаца сматрају лудилом и пре би допустили да њихове књиге остану у миру у рафовима, покривене прашином. Међутим, баш та класификација читалаца пружа могућност да се продуби и развије и сама идеја о демократизацији библиотеке; ми ћемо мало даље показати како она утиче на целу организацију“ библиотеке, на каталоге, избор књига и све могућности њеног искоришћавања за масе и народ, на личност самог библиотекара.