Учитељ

IĆI __________O OUN: U III

postati njegova prva briga i interes. Napuštaju se polako velike reči i površne parole, i ceni se solidan učiteljev rad. Ocenjuju se rezultati didaktičkog ispitivania i naučnog pedagoškog rada.

Postoji opasnost da ne bi onaj deo učitelistva, preko kojeg ie bez ikakvog učinka prohujala oluja »aktivne škole«, u toj katarktičkoj reakciji za poretkom i racionalizacijom video opravdanje za svoje »metodičarenje« i svoje mehanizovanje nastave. Prilikom borbe protivu globalnog metoda u Pragu pokazalo se kako je u ČSR jaka herbartovska trađicija kod učitelja koji su sa 60% upotrebljavali stare bukvare. Izgleda da borcima protivu didaktičke reforme nije smetala neprirođenost situacije, data u vidu opreme, tiska i stila bukvara, da im nije smetao mehanički »drille na normalnim slogovima, ni potreba da se učine interesantnima stvari koje se protive strukturi šestogodišnje dece. U toj borbi pokazalo se jasno da |edan deo učitelistva živi bez ikakve pedagoške ideologije i bez poznavania osnovnih naučnih saznanja svoje struke. Ta neobična ofanzivnost koju su pokazali u borbi naši protivnici, prikrivana neistinama o zvaničnom diktatu, bila je stvarno samo manifestovanje osećanja manjevrednosti, što ie obuzelo one koji su se probudili iz dogmatičkog sna da su stari bukvari bili »dobri«. Taj deo učiteljstva nije umeo ni da rešava svoi spor, već ga je poverio lekarima i filolozima. Pokazalo se vrlo jasno da se naša škola u svome unutarnjem radu zaustavila i da je svoju stagnaciju samo ulepšavala parolama koje ni na šta ne obavezuju.

Ali novi nastavni poredak ne može se vratiti ka mehaničkoi, statičkoi školi dekadentskog XIX stoleća. On će doduše u sebi sačuvati tradiciju kao momenat, ali je mora likvidirati pomoću mišljenja, postavljenog na novu platformu. Svaki korak u razviću znači preporod koji obuhvata celosnost novog poretka. Ta celosnost daje nov _. značaj i novu funkciju delovima ranijeg sistema. Logički proces, \) ispit, uvežbavanje, metod, nastavna tehnika — što su bile karakteristike »stare« škole u poređenju sa, liberalističkim nastojanjima »aktivne škole« — dobijaju u svetlu shvatania organske nastave drugi značaj, određen baš životnošću i celosnošću nastavnog procesa. Li„ kvidira se u njem izolacija znania od njihovih zadataka, izolacija metoda od cilieva, odeljivanjie automatizacije od smisla, delova od celine. Rešenje problema uklanja se u organskoj nastavi polovičnosti i kompromisu. Oslanja se na poznavanie celokupne složenosti nastavnog fenomena i gleda da to poznavanje opre o shvatanje sviju uslova tog fenomena, upotrebljavajući pri tom načinu analizu svakog problema. Mnogostranost i složenost životnih i socijalnih pojava obuhvata u sebi polaritet antiteza, koji ne dozvoljava pojednostavljenjei redukciju na jedan jedini član, baš kao što ne dozvoljava ni kompromis koji ne može zadovoljiti a kojemu su dobri svi eklektički postupci. Dijalektika pomoću koje se rešavaju sve teške aporije nastavnog i vaspitnog procesa ne sme da se izvrgne u nadmudrivanje onih koji nemaju toliko odvažnosti da dođu do sopstvenog ubeđenja. U svakom dijalektičkom procesu polazi napetost od osnovnog pojma koji mora biti dobro definisan. Kad bi obe polarne antiteze bile jednake-