Учитељ

нанио 187

jačine, i kad bi postojala samo oscilacija među njihovim momentima, ne bi došlo baš do onog razvojnog kretanja koje čini pravu suštinu naučnog objašnjenja životnih i socijalnih činjenica.

Osnovni pojam naše aporetike je celosnost u kojoj i delovi imaju svoju funkciju pomažući totalitetu do konkretnosti i punoće. Polazimo od osnovne pretpostavke za pedagoški rad: da se učenik razvija baš kao i društvena sredina u kojoj on živi, a taj razvoi obavlja se u celosnostima koje teže i hitaju strukturizaciji. Celosnost se procesom diferenciranja menja u novu, višu celosnost. Taj razvoini proces je kontinuiran, ali se ipak u njemu mogu zapaziti sloievi koji nam tipiziraiu postepene stadije razvoja. U svakom od tih slojeva dolazi do izražaja čitavo čovečanstvo sa svojim tendencijama, koje se razlikuju samo svojim stepenom, ali baš ta stupnjevitost je uzrok strukturnih promena, jer se u njima na izvesnom stupnju kvantitet pretvara u kvalitet ti. kvantitet dobija u novoj celini novo određenje. Poznavanje toga gradiranja pomaže pedagogu da shvati konkretnost. Svi pojedinačni principi na koje smo reducirali organsku nastavu kao na njene osnovne karakteristike, prolaze kroz to gradiranje u kojem se na na svakom stupnju ostvaruje svaka od tih ideja, ali ponegde samo kao sačuvani momenat. Kroz to gradiranie prolazi problem prirođenosti situacije i reakciie, baš kao i problem dinamičnosti, di-\ rektnog interesovanja, globalizacije i individualizaciie, problem slobode i zadatka te problem slučainosti i racionalnosti. Poiam slojeva i platformi, kao smernica dijalektičke napetosti, je dalji kriterij koji omogućava da se u didaktici sačuva životna punoća, ali u isto vreme čisti didaktiku od jednostranosti i nenaučnog utopizma.

Ovaj nacrt didaktičke ideologije, koji nastoji obrazložiti shvatanje današnje reforme nastave, nužnim je načinom nesavršem, jer u njemu nije bilo moguće potpuno razviti svaki problem i potkrepiti to izlaganje konkretnim činjenicama uzetim iz posmatranja školskog života. Ali ipak se nadamo, da se i iz njega vidi iskustvo koje jie autor stekao prilikom praktičnog sprovođenja radnih hipoteza uz saradnju odanih učitelja, bez čijeg nesebičnog truda i bistrine, koia se manifestovala na bezbrojnim redovnim diskusijlama, na seminarima, sednicama i godišnjim radnim konferencijama — ne bi ni došlo do pojmovnog formulisanja onog za šta se tako teško nalaze reči: za idejne osnove svakodnevnog: didaktičkog: rada. i

(Sa češkog: F. M.) Vaclav Pšihoda

Цршање у народној школи (Некад и сад) 1 Некад

Познато је, да поред усменог и писменог говора постоји и трећи облик изражавања — цртање. Историја човечанства пружа нам многобројне доказе, да је првобитно цртање служило као очи: гледно средство за узајамно споразумевање човекових заједница.