Учитељ

При ископинама и данас се налазе по зидовима пећина, тих обиталишта пећинског човека, по степеницама, на камену, надгробним споменицима (доцније епохе) и костима људи, јелена, мамута, коња као и многим другим предметима из најстаријих времена човекове историје — разнолике шаре, као слике цртежа. То су умне творевине човека из најстаријих времена. Ови цртежи пружају науци многе врло важне податке о догађајима и животу човека у најстаријим епохама човечанства. Проучавањем и поступним расветљавањем ових шара и цртежа, утврђено је да оне претстављају, тачније речено, симболизирају разнодобне сеобе људских заједница, ратове, победе, патње итд. Зато су ови и овакви цртежи уједно и прва писана повесница друштвеног човека. Јер су ови цртежи прво повеково писање, познато под именом идеографског или фигуративног писања, које се и данас налази код народа ниског културног развитка. Макс Милер прича, како су староседеоци Каролинских Острва писали једном шпанском поморском официру следеће писмо: У врху писма нацртан је човек са испруженом руком, што означава поздрав, испод тога долазе услови за размену предмета: пет великих шкољки, седам мањих и три разне величине и облика; десно и право према њему цртежи ствари, које они моле да им пошаље у размену: три веће куће, четири мање, две секире и два парчета обичног гвожђа у полугама (шипкама). Ово идеографско писмо означује целе мисли, те би оно приказивало прве природне, оригиналне покушаје примитивног човека да писмено изрази своје мисли, догађаје и доживљаје помоћу цртежа. Човек се, дакле, служио најпре шарама и цртањем за писмено изражавање, јер се и данашње писање развило из цртања. Ово потврђују и познати хијероглифи. Човек се-цртањем служио не само за споразумевање са другим људима, већ и за субјективно изражавање својих осећања, опажања и доживљаја. Зато и данас културан човек врло често употребљава скицирање да њиме укратко износи своје мисли.

Од првобитног идеографског писма до данас задржата је слика —- цртеж као видни знак изражаја мисли, идеја, речи и појмова. Тек се од цртежа, његовим упрошћавањем и детаљисањем, прешло на слово. Зато књига која треба да нам пружи тачно схватање њене садржине, једва да би се данас могла схватити без цртежа и слика. Научне студије без шема, таблица и графикона нису потпуне, јер се помоћу тих цртежа јасно проказују апстракције и последњи резултати научних истраживања.

Веома је занимљива и чињеница, научно испитана, да нигде сличност детета и примитивног човека не добија тако сјајну потврду, као у првој полазној тачки почетног цртања и код једног и код другог. Цртежи примитивног човека и шарање нашег детета невероватно су слични. „Пре годину дана (1908) купио сам, пише В. Вахтеров, две књиге у исти дан. Једна је „Човечанство у преисторијском времену“ од професора Нидерле-а, а друга је „Студије о дечјем развићу" од Селија. У првој књизи су цртежи и шаре, које је цртао примитиван човек, а у другој цртежи и шаре, које је цртало наше дете. И у једној и у другој видимо цртеже најопшти-