Учитељ

== 145

Рад у модерном забавишшу

Цртање

Дечји спонтани нагон за стварањем и претстављањем изражава се и у облику цртања. Први почетци тога слободног цртања јављају се још у раном детињству, око треће године. Деца најпре из слободног нагона безбрижно и неодређено шарају писаљком по хартији. Само повлачење црта изазива задовољство као и игра, због чега се дечје прво цртање назива графичка игра. Нешто доцније деца почињу својим цртежима да накнадно дају смисао. Она их доводе у везу са стварима и назначују их као „кућа“, „дете“, „кола“ итд. Трајање овог развојног периода „шкрабања“ или „дрљања“ различито је, али просечно допире отприлике до четврте године. Најзад се у сазревању долази до тога да се цртањем изражава нешто одређено. Четворогодишња деца већ су достигла овај ступањ природног цртачког развитка. Најмилији дечји мотиви за цртање су: људи, неке домаће животиње, куће, дрвеће, цвеће, кола.

Дечје цртање у доба кад походе забавиште а и доцније, у првим годинама школства, има шематско обележје. Шематским цртањем истиче се у упрошћеној скици са неколико карактеристичних потеза оно што је важно и битно. Ти потези су симболичне црте и морају имати макар оскудне, далеке сличности са оним што приказују. Код деце нпр. дугачка црта претставља руку или ногу, велики круг главу, мали око, елипса труп итд.

У дечјој цртачкој активности карактеристична је појава да деца не пресликавају опажене предмете. Дете не црта оно што види, него оно што зна о ствари, што мисли, што привлачи његову пажњу. За цртање са предмета деца нису још дорасла и кад пођу у школу. "Она никад не разгледају прво ствар коју ће цртањем, да приказују, нити је за време цртања посматрају да би је претставили тачно. Ако се пред дете стави неки предмет да га нацрта запазиће се ово: дете ће бацити кратак поглед на оно што је пред њим и започеће да црта слободно по сећању. Његов преглед за цртање, као што се види, није сам предмет, већ претстава о предмету.

Дечји цртежи су сасвим упрошћене скице где су предмети дати са разним изменама и у најпримитивнијим облицима. У њима «се изразито испољава отсуство смисла за однос међусобних делова једне целине, као и за просторни однос. За дете нпр. ништа не значи што је човечја глава већа од трупа, или што је врат несразмерно танак и дугачак према телу. Њега не буни што руке полазе одмах од главе а прсти на њима пружају се зракасто. Дете зна да човек има све те делове и оно их просто набраја на свој начин.

Деца у графичком обележавању налазе слободан израз за свој претставни живот. Зато се цртање с правом сматра као једно од најважнијих средстава за престављање. При цртачком стварању узимају учешћа: опажања, претставе, памћење, фантазија, расуђивање, може се рећи све духовне енрегије. У томе лежи неоцењена вред-

Учитељ 10