Учитељ

' »

116 тиаитаи ти ЕИЕЛЕ ЛЕИШВИЕЛЕЕЕЕНЕ НТВ АНИ ЕН ЕНЕН ЊЕНЕ

логичко мишљење и то је лакше учинити, јер одговара стварности, а у право мишљење улази и математичко мишљење и мишљење у трећем смислу. Дете до 3, 4 и 5 год. располаже примитивним мишљењем, али у које улази с времена на време, од случаја до случаја и право логичко мишљење где се манифестује логичка пр>блематика. Кершенштајнер карактерише логичко мишљење у трећем смислу не тзв. „категоријалним односима, него аналитичким И синтетичким објективно важећим судовима.“ Кад се ова реченица аналише логички, онда се не зна шта је њоме хтео Кершенштајнер. Ако је мислио на Кантову поделу судова на тзв. аналитичке и синтетичке судове, онда излази да је реч о томе да ли је предикат

услов за егзистенцију субјекта („Сва су тела распрострта“ — аналитички суд), или је без значаја за његову егзистенцију (нпр. „Ружа је жута“, јер може да постоји и као црвена и као бела итд. — син-

тетичан суд, где атрибут не чини суштину бића). Ако је пак мислио на судове који произилазе путем анализе и синтезе у научном изучавању и сазнању стварности, онда овако с обзиром на Кантову поделу није смео рећи. У том случају то је нешто сасвим друго, па се друкчије морао и изразити а не овако читаоца замагљивати. После тога не постоји само као методе научног истраживања анализа и синтеза, него постоје и друге методе као: индуктивна и дедуктивна, аналогија итд. те онакво изражавање не обухвата све врсте научног истраживања, те онда није тачно ни изражавање, јер ученик ради индукцијом, дедукцијом, апстраховањем, аналогијом. А да он мисли на метод истраживања видимо даље на крају стр. 185 где каже да се логички процес мишљења сазнаје „на свима својим степенима развитка аналитичко-синтетичке природе.“ Али одмах у давању објашњења шта је анализа а шта синтеза, видимо нетачно и јако нејасно изражавање и њих меша као методе мишљења са формама мишљења и тиме чини врло велики галиматијас (в. стр. 136). Ево да цитатом то потврдимо: „Анализа иде за расветљавањем и разликовањем опажаја, претстава и појмова који долазе у обзир за појединачан процес мишљења као и за истраживањем и избором битних црта дате ситуације“. Ко није учио логику или је одредбу анализе заборавио, сигурно неће разумети шта је овим апстрактним изражавањем казао. Но овим је једно постигао: да је мисаоно тежак. А зар није могао рећи просто и јасно: Анализа је рашчлањавање једног тела или појаве на његове састојке да би се упознале све особине које условљавају и карактеришу дотично тело или појаву. А сад још теже каже: „Синтеза почиње већ са везивањем ових битних црта (које битне црте2) у егзактна постављања питања (која су му то „егзактна постављања питања“ 2) за којима онда долази процес мишљења, да се онда на сваком степену опет врати, у вези битних црта и пречишћених претстава с другим претставама свести“. Ово је више него страшно изражавање и замагљивање јасних мисли. Овим је хтео да веома јасне ствари уобличи у велике апстракције и да тиме покаже велику ерудицију... Уместо да каже просто: синтеза је склапање целине из растављених делова који су нађени анализом, нпр. хемичар пошто је анализом нашао да се вода састоји из два дела