Учитељ

фију са науком, он је у своме последњем француском делу Resumć des Travaux philosophiques et scientifiques, Hamam,e CpncKe краљевске академије, покушао да се уздигне над обема и да да прву скицу целокупног људског знања.

У овоме покушају он дели целокупну стварност на три сфере: емпиричку област, тј, феноменални реалитет, која је наниже ограничена атомима, а навише Млечном Путањом, средња област која обухвата с једне стране феноменалну стварност, која се пружа од атома до монада, а с друге стране део изнад Млечне Путање, и метафизичку област која припада трансцендентном реалитету монада.

У наведеном делу објављен је списак Петронијевићевих радова до 1937 године. Њих има 156 на српскохрватском, немачком, француском и енглеском језику. Као што се из самог наслова види, у њему је наш филозоф резимирао све своје списе, те оно може заменити остала његова дела, уколико се не би желело обимније упознавање са његовим учењем. Али, у сваком случају, проучавање његових радова веома је олакшано овим делом, јер је наш филозоф у њему прегледно изнео своја решења проблема нз све три области.

Резиме је и нама послужило као једини могућни образац за излагање Петронијевићева учења. Притом смо се користили једном околношћу. Наиме, при обради једног мислиоца свако узима из његове филозофије само ово што је, према извесном критеријуму, битно. Ово је нарочито неопходно кад је простор органичен као што је случај с нашим излагањем. Стога, ми нисмо могли да изнесемо целокупно Петронијевићево духовно делање ни у најнужнијој обимности, што је отежало приказивање његове свеукупне концепције света. Ова се тешкоћа повећава разумљивом тежњом да се споји ограниченост простора са универзалношћу филозофског и научног духа Д-р Бранислава Петронијевића.

1 Чиста филозофија

Теорија сазнања ,

Искусшво. У сазнању света мора се поћи од нечега што је апсолутно несумњиво. Такво је непосредно искуство, у коме лежи порекло свега сазнања. Њега наш филозоф ближе одређује у гносеолошком смислу као „скуп свих чињеница чија се егзистенција да констатовати непосредним опажањем“, на пр. овај сто пред нама. Чињеница, пак, чија се егзистенција утврђује мисленим закључивањем на основу непосредног опажања, на пр. брегови на Марсу, сачињавају посредно искуство.

Чињенице искуства. Али, целокупно непосредно искуство не може бити полазна тачка сазнања, јер у њему има, поред непроменљивих, и променљивих чињеница. Смисао овога предвајања биће нам умногоме јасан из разлике простих и сложених чињеница, а потпуно тек у њихову свођењу једне на другу. Проста