Учитељ

|

Ст. Каблешков и професор А. Златаров су популаризовали емпириокритизам Авенаруса и Маха. Стојан Каблешков је објавио у московском часопису „Рускал ммслв (Руска мисао“) једну расправу о емпириокритицизму у којој се Авенариус брани од Вунта. У немачком часопису „Virteljahrsschrift fiir wissenschaltliche Philosophie“*, XX, 1896 год. објавио је чланак под насловом „Die Erfahrbarkeit der Begrilfe, gepritt an dem Begrilfe der Erziehung“: Под псеудонимом пише у „Философском прегледу“. Професор А. Златаров је и под утицајем Ајнштајна. Он очекује да природне науке олакшају философији решавање њених специјалних питања. Годинама је он издавао серију „Природно - философских списа“ у којима се појавио бугарски превод списа Жана Мари Гијо-а, Оствалда Рајнке-а и многих других. У млађим годинама објавио је и једно дело под насловом „Философија биологије“. Кант налази своје популаризаторе и поштоваоце у др. Гавријском и др. Цеку Торбову. Новија дела Торбова су: „Кант и философија разума“ (Софија, 1936 год.) и „О трансценденталном идеализму (Софија, 1932 год.) Писао је и неколико брошура да би популарисао идеје свога учитеља Леонарда Нелсона. Под Кантовим утицајем је био и професор Иван А. Георгов и делимично Сп. Ка занџиев („Кант, поводом 200 годишњице његовог рођења“ часопис „Златорог“ година У, књига 2, 1923 год.). У неколико полемичких списа М. Генчев заступа неокантовско учење чији је претставник Винделбанд Рикерт. Хербарт и његова школа (Цилер и Рајн) постају познати углавном својим „формалним ступњевима“ у настави и уопште својим психолошким и етичким проучавањима. Та проучавања и схватања су ухватила корена у нас благодарећи педагошким списимв хрватског педагога Басаричека чији се веома снажан утицај осећа до пред ратове, а и данас она имају код нас својих присталица. Поклоник Макса Шелера је Т. Иванаков. Утицај Хегела се у нас пресадио преко „диалектичке методе“, која је у основи Марксовог материјализма и о коме на бугарском језику постоји прилично велика преводна литература. Хегел је успео да надахне само др. Јанка Јанева који му је посветио и једну специјалну књигу. За идеје Алфреда Фујеа залаже се др. Пасманик у часопису „Мисао“. Фридриха Ничеа су приказали са накловошћу делимично Пенчо Славејков, Константин Стефанов, др. Јанко Јанев, Д. П. Иванчев и други. Ничеанизмом се бавио Љубен Казанџиев у једном великом делу од два тома (1931—832 године), а најзад и Мих. Димитров („Ниче као идеолог“, 1988 год.).

С бугарског Ивана Балшова Мир. М. Грујичић

— Свршиће се —