Учитељ

"

је од вас био на жетви» Деца причају своје доживљаје са жетве. Неки долазе код табле и цртају срп и косу. Расправљају каква је. коса и како се коси. Даље објашњавају рад око скупљања и здевања покошене пшенице. А ко зна да објасни шта је то сетваг Ћутање. Сетите се онога чиче! Он је рекао да ће нешто радити у суботу» Чича је рекао да сада оре, а да ће у суботу сејати жито. Е, то је сетва. Кад се сеје жито,онда кажемо сетва. Шта је то мурузно брање» — То је кукурузно брање. Наставница узима кукуруз неољуштен. Шта је ово» — Кукуруз. Како се овде каже» — Кукуруз. У неким крајевима говоре муруз. Како се бере кукуруз» Деца показују. Хајде, устаните сви па ћемо да беремо кукуруз. Радићемо сви заједно. Ја ћу бројати а ви берите. Деца на бројање 1, 2, 3, 4 изводе покрете брања. То се понови два три пута. Читајте до тачке. „Сутра ћемо ако Бог да зором на орање.“ Један ученик скаче: то значи ако буде лепо време. Ако нам буде добро. Чича је рекао да он мора да устане рано, још у 2 сата да храни коње, а у 4 сата, док се још не види добро, зором, иде на орање. Која пословица говори о томе» Ко рано рани две среће граби. Читајте даље. „А довече ко и синоћ, хајд на комишање.“ Ко ће то да објасниг Ћутање. Пазите, децо! Кад се овде бере одмах се љушти. — Да, да, видели смо јуче пуна кола кукуруза ољуштеног. У неким крајевима клипове носе неољуштене кући, па их код куће љуште. Увече, кад намире стоку онда се скупе девојке, момци и деца па љуште. То је комишање. Та шаша се меће у сламњаче, — повикаше неколико. — И стока, краве је једу. Читајте даље. „Потеците, пунте бачве, треба рујна вина.“ — То смо видели у подруму баба Мариног сина. Каквих вина има по бојиг Црвено, жуто, црно. А какво је то рујног Ћуте. То је црвено. Како је лепше рећи: рујно или црвеног — Лепше је рујно. Читајте даље. „Мој комшија кћер удаје, а ја женим сина. — Рецимо, кад комшија жени сина, а његов комшија удаје кћер. Да ли је ко био у сватовимарг — Моја се тетка удавала. — Ја сам видео свадбу. Кад има много свадба» — У јесен. Читајте даље. „Иде зима веселица, иду и весеља.“ — Кад се грудвамо, санкамо. — То је весело, а зима има и празника и слава. Читајте даље. „Јече гајде и певанке нових пријатеља.“ — Ја сам видео четири гајдаша у Сремским Карловцима. Од чега су направљене гајде Ученици причају и показују како свирају. — На леђима има јастуче. Један црта на табли. Наставница показује слику „Весела браћа" и дрвене делове гајда.

Према томе садржину ове песме деца су доживела, и потпуно је разумела. Објашњавајући је на основу својих доживљаја уживљавају се у њену садржину. Из овога можемо да извучемо закључак и о томе које песме долазе у обзир за 1 и П разред. Сматраћемо, да само оне песме могу бити обрађиване у тим разредима, чији садржај деца могу доживети. Оне песме које су изван дечјег живота, немају за њих никаквог значаја јер их неће разумети, пошто су речи изван моћи дечјег схватања. Приликом испитивања деце увидели смо како и обичне речи деца не могу на објасне. Према томе само је оно деци разумљиво што им се на основу њиховог доживљаја може објаснити.