Учитељ

„Има,“ — одговарам деци и узимам причу која је специјално написана за овај рад и која има поред осталога и тај задатак да покаже како се популаришу извесни проблеми из природних наука.

„Читајте нам, читајте!“ — весело вичу деца.

У савршеној тишини, коју је спонтано изазвала заинтерееованост за кречњаково рођење, почео сам читање следеће приче

У белој креди леже небројени гробови,

У старо, прастаро време, док човека није било на земљи и кад су по овој истој земљи крстарили чудни и големи гуштери с крилима и птице са зубима, живеле су и у мору чудновате животињице које се простим оком не могу видети.

Замислите се за час да смо се неким чудом вратили у то далеко време и да се налазимо у друштву тих ситних животињица.

Чудне су те животињице: сићушне као најмањи трун, а живе свака за себе, у оклопу који је био сав саграђен од кречњака. Свака је та животињица сама себи саградила од кречњака свој прекрасни двор. Било их је много у мору и сваким се часом рађали нови милиони тих сићушних и чудних створова.

И те чудне животињице, као и све друге, живе па умру кад им дође време за то. Умиру безбројне животињице у мору и на морско дно падају безбројни милиони њихових мртвих телешаца, падају као некаква чудна густа киша. И време даље тече, пролази и не зауставља се. Њихово сићушно тело се распада, али и даље остају неуништене њихове чврсте кућице. Оне се слажу све једна до друге. И тако то тече хиљадама година. Пада сићушна животињица на животињицу, шири се највеће гробље на свету и од њега, мало помало, израђују се кречњачке стене.

Дугим ипредугим умирањем тих сићушних животињица стварала су се висока кречњачка брда. Тамо где су се слепиле само љуштурице тих животињица једна до друге, без других додатака, створио се чист кречњак од кога људи праве креду, по којој су те животињице и добиле назив кредњаци. Кад бисмо ми смрвили једну креду у ситну прашину, па кад бисмо гледали ту прашину кроз микроскоп, који јако повећава ситне ствари, видели бисмо празне кућице безбројних кредњака. То су они безбројни гробови у белој креди у које ви нисте веровали кад сте чули наслов ове приче, а који ипак, како видите, постоје и нису никаква измишљотина.

И онај кречњак од кога горе у кречани праве креч постао је од љуштурица ситних и невидљивих кредњака. Читаве планине саграђене су од кречњака који је настао од сићушних кредњака.

Како видите, у природи се дешавају права чуда, али истинита чуда.

1 У Ј

Деца су с разумљивим чуђењем и радошћу слушала ову причу, Кад је дошло на ред препричавање, сви су се отимали да