Учитељ

је он даровит. И на стр. 306 и 308 склоности су исто што и урођене диспозиције.

Углавном овде се види нејасно схватање учења о диспозицијама и због тога је галиматијасно изражавање.

Педагогика и философија

Пре свега педагогика није философија иако се за ово ангажирају неки педагози од гласа, јер ако усвојимо да је она философија, онда значи да нисмо начисто шта је уопште философија. У почетку у грчкој философији свака је наука била философија и оне су тада биле све под њеним кровом, али током времена, као што знамо, оне су се једна по једна полагано издвајале у самосталне науке. Прво су се издвојиле математика и философија а затим и остале. Данас је остало под кровом философије: историја философије, логика и теорија сазнања (гносеологија). Психологија већ прилично одавно није део философије. Неки философи узимају да је философија уствари Етика; други да је философија учење о вредностима (аксиологија која тражи смисао живота и она је стварно етика). Трећи је своде на науку која се бави тзв. материјалним претпоставкама свих наука, нпр. шта је то реалитет ствари, у чему се он састоји; затим шта је простор: је ли он коначан или бесконачан, је ли дељив у бесконачност или не; затим посматра принцип каузалитета, је ли он применљив свуда у физичкој и психичко ] области; шта је време. О свима овим проблемима ниједна наука не расправља, оне их само претпостављају и полазе од њих, али их не дискутују.

Други философи мисле .да је философија опште учење о принципима свих наука, те по томе излази да је философ синтетичар, тј. обухватач свих резултата наука. Значи философ је енциклопедиста, а научник партикулариста, философ ствара општу слику света на основу свих резултата појединих наука. Философ по оваквом схватању стоји изнад научника. У овом смислу философија је краљица наука, она је управо наука о науци.

Кад се узме да педагогика има своју посебну област рада образовање омладине, онда је она само наука партикуларистичка а никако универзална као што је философија која се бави тражењем смисла нашем животу, или бављењем о материјалним претпоставкама свих наука — према томе како се уопште схвати предмет и задатак философије. Али на сваки начин да теорија образовања не може да се подвуче ни под једно од ових схватања философије, те према томе не може ни да буде исто што и философија, па ма колико се неки педагози трудили да разним зановетањима докажу како је теорија образовања — философија. Ово чини и Кершенштајнер. Али он чини с извесном резервом, јер каже на стр. 231 „Теорија образовања је само једна духовна наука, да не кажемо философија“ (наш курзивћ) Но сам није донео доказе за то, већ се позива на Џон Дуја, Теодора Лита и Кречмера. Ако је педагогика „срасла“