Учитељ

Зато прагматичка философија не може бити узета у обзир, јер би се дошло дотле да се не би знало шта је стварно задатак философији као краљици наука. Џон Дуји, који је радом у универзитетској огледној школи дао заиста у свом великом делу „Демократија и васпитање“ сасвим нову, радну школу, учинио је несумњиво погрешку кад педагогику сматра за философију или још јасније кад философију дефинише као науку о васпитању. Драгољуб Бранковић

Психологија јавне библиошске

Сад нам је могуће да решимо два основна проблема делатности популарне и инструктивне библиотеке:

1) шта ваља чинити, да би читалац добио од књиге максимум користи;

2) шта ваља чинити, да би један аутодидакта радећи сам преко лектире за све утрошио што мање времена и снаге»

Одговор на ова два питања је исти: сваки треба да има могућности да чита књиге свог сопственог психичког и социјалног типа. У томе је једино средство да се штеде физичке и материјалне снаге које се уопште троше читањем научних књига и да се што потпуније створи њихова дубока и разумна асимилација.

Искуство показује да читаоци извесног типа, на пр. конкретног и индуктивног, на пр. утроше много времена и енергије да би студирали научну грану у једној књизи која припада другоме типу, на пр. апстрактном и дедуктивном. Једна конкретна и индуктивна књига ће га научити много више за краће време. Један читалац емоционалног типа сањариће без емоције над једном књигом написаном објективно. Читалац типа рационалистичког који воли о свему да суди објективно, презреће све књиге написане са осећајношћу, које ће он квалификовати као пристрасне, недовољно основане, штуре. Један борбени и енергични човек никад неће бити задовољан књигом мистичкога типа; један финансијер и капиталист опет књигама социјалистичких тенденција итд.

Овде смо пред једним новим основним законом читања, законом који је први пут поставио Емил Хенкин и који би ми могли овако формулисати: једна књига врши максимум утицаја на читаоце истога типа као што је и она. Дакле највећи резултати се добијају ако су књиге и читаоци истога типа. Мера њихове сличности је у исто време и мера корисног утицаја.

Из тога проистиче битна последица да свака организација популарне библиотеке треба да буде таква да буде у могућности да пружи читаоцу ма кога психичкога типа и ма о коме предмету књигу која му најбоље одговара, тј., која је истог типа као и он. То је основно правило којим треба да се руководи у избору књига свака библиотека. Кад се претпостави да је овај избор учињен,

Учитељ 16