Фабрике радницима

18

малобројну партнју, разједану унутарњим фракцијским борбама, одвојену не само од широких народннх маса него и од већине радничке класе. Алн, чнм смо ми од 1936 године надаље имали мање директива извана, тим се брже и брже развијала наша Партија и постајала вођа широких радних маса народа. Кад смо припремалн устанак, ми ннсмо добијали директнве извана, већ смо то радили на своју руку, на оонову властите процјене ситуације и у томе се нисмо преварили. Ми еисмо никог питалн, да ли да дижемо или не дижемо устанак против фашнста, већ смо га дигли одмах на оонову властите процјене чим смо видјели да је дошло вријеме. Кад смо још 1941 године у Ужицу почели стварати нашу народну власт, ми на срећу нисмо имали никаквих веза с Москвом, тако да смо несметано могли створити прве темеље наше народне власти, с којом ево сада градимо социјализам. Кад смо послнје повлачења пз Србпје, 1941 године, почели стварати прве пролетерске брнгаде, ми нисмо никога питалп за дозволу (а ннсмо ни могли, јер ннсмо имали веза), али чим смо били у могућности да о томе обави јестимо руководиоце у Москви, они су нас одмах напалн и критиковалн што смо то учинилн. Онн нису хтјели да схвате да смо ми створили пролетерске бригаде онда кад је устанак у најважнијнм крајевима био у опасности, нису хтјели разуметн да смо ми тиме жељели јаче да подвучемо учешће радничке класе н улогу Комунистичке партије у устанку, јер смо се на праксн убиједили да без масовног учешћа радничке класе и њеног самопрнјегорног залагања нема успјеха у устанку. Баш у тим пролетерскнм брнгадама највише су били заступљени радницн комунистн и омладина. Радннчка класа