Фабрике радницима

22

тава већину народа и има тенденцију да се све више појачава, док код нас, иако држава нма задатак да држи у потчнњености мањнну експлоататора н непријатеља нове Југославије, она постепено одумире, јер њене функције, најпрнје привредке, постепено прелазе у руке трудбеника.

Према марксистичкој науди, држава је продукт „класних сукоба“ н она ће одумријеш кад нестане ■класа, кад више неће битн кога нн зашто држати у потчињености.

У чему је код нас почетак одумирања државе? Ја ћу.наеести само ове примјере. Прво, децентрализација државне управе, нарочито привреде. Друго, давање фабрика и привредних предузећа уопће на управљање радним колективима, итд. Већ сама децентрализација не само привреде, него и политичког, културног н другог живота носи у себи не само дубокр демократски карактер, већ и клице одумирања не' само централизма него и државе уопће. као машине присиљавања. Ево, то је чињеница у чију реалност се може увјеритн свако код нас, ако то желиТЈ "А како стојн ствар у Совјегско.м Савезу 31 годнну посли|е Октобарске револуције? Октобарска револуција омогућила је да држава узме средства за пронзводњу у своје руке. Али та средства налазе се и данас, послије 31 годнне, V рукама државе. Да ли се ту остварила парола ..Фабрике рад«ицима“? Разумије се да није. Радници немају још ни данас нпкаквог удјела у управљагву фабрикама, већ то врттге директори које је поставнла то јест чиновници. Радници имају само могућност и право да раде. али се то не разликује много од улоге раднпка у капиталистичким земљама. Разлика је за рад-