Фабрике радницима

34

моћи да рукује полусељак који више мисли на своје парче неплодне земље него на савремена модерна средства за производњу, која сада код нас нису внше приватна, капиталистичка, већ друштвена својина читаве наше заједниде. Њима внше не управља ју капиталнсти, или њихови добро плаћени вјерни чиновниди, бнрократија, која се бринула само о интересима капнталиста, то јест о томе да се из радника исдиједн што внше профита за капиталистнчки џеп, при чему би мрвицу добила и та бнрократија. Данас ће код нас унрављатп тим фабрикама, рудницпма и другнм сами раднпцн. Они ће сами одређивати како ће с'е н колнко радити, онн ће знати зашто раде и на шта ће се употребљавагн резултатп њнховог рада. Да бнсмо то моглн постићи свугдје у нашој земљи, и у најзаосталијим крајевима, потребно Је упорно савлађивати' заосталост, потребно је дићи полусељаке на ннво свијесннх индустријских радника, којп ће схватити и своје дужностп н своја права градитеља социјализма. V

Рlз горњег се видп да постоје ванредно велпке тешкоће «а путу изградње комунизма у једној заосталој земљп, као што је на примјер наша. Али шта сада? Хоћемо ли чекатн да сви радници буду једнако паметни и способни да управљају предузећима? Разумије се да не, јер бисмо у том случају морали бескрајно дуго чекати. Баш ј; процесу управљања, у непрекидном процесу рада и управљања сви радницп ће стећи. нскуство. Упознаће'не само процес рада, већ и све проблеме свога предузећа. Трудбеннцп ће само у праксп моћи да науче да се служе евиденцијом, да се упознају с тим колико материјала смпју утрошпти а колико се може уштедити, упознаће се на шта све иде њихов рад, то јест куда