Ферменти и физиологија

Миље

Открићем фермената, многе појаве којима је седиште. жива ма-

терије падају у делокруг Физико-хемије. Може се рећи да су управо,

ферменти врата на која је Физико-хемија ступила у биологију.

Са хемијског гледишта важност Фермената није мала. Истина је да у већини случајева Ферментске акције немају ничега особенога са тог гледишта, пошто се исти резултати могу лако да добију хемијским агенсима. Али у доста многобројним случајевима Ферментска реакција разликује се од реакције добивене хемијским средствима. Тако,

на пример, дешава се да Ферменат хидролизује на други начин једно тело него ли што га хидролизују киселине. Ферменти су много деликатнија средства за хидролизу него ли киселине. Док ове последње често рашчлањују цео молекул на који утичу, дотле ферменти утичу често елективно само на ову или ону тачку сложеног молекула. На тај начин добивене делимичне хидролизе угљених хидрата, гликозида и беланчевина, дозвољавају да се боље продре у састав тих тела, Неоспорно је да су Ферменти много допринели у томе правцу. Они су

заузели у лабораторији органске хемије место поред других средстава

за хидроливу.

Затим, Ферменти немају само значаја за чисту науку, већ и -за примењену, '. ј. за индустрију. Многобројне су индустрије које употреб. ују Ферментске акције било „Фигурисаних Фермената“ било „раетворљивих Фермената“. Да напоменемо само сирарство, пиварство,

ЧИ 10028 пронизводњу сирћета. Важнбет студије Фермената указаће нам сеу пуној. светлости ако

додамо још да многобројна тела која продукују“ организми, било у нор— |

малним, било патолошким или океперименталним погодбама и на којима почивају серотерапија и имунитет, имају исте основне особине Фермената. Може се слободно рећи да су исте природе. Међу тим, геваким даном мнотобројнијим телима да наведемо: токсине и анти-

| токсине, адекбсине, преципи' гине, коатулине, хемолизине; антиферменте

и антитела у опште.

Такав је главни. значај предмета којим се бавимо у следећим странама. Мислимо да је доста и велик и многостран, да вреди о њему написати на нашему језику оно што је најважније.

.

| [. Хемијски састав фермената Најмрачнија страна у студији Фермената, јесте њихов хемијски

_ састав. Не само да не знамо тачно њихов хемијеки састав, већ нам

јен њихова хемијска природа непозната, тако да не знамо поуздано којој хемијској групи припадају. Атбћиз' чак мисли да Ферменти и нису материјална тела, већ само особине као што су топлота, магнетизам, електрицитет, и '. д. које могу да приону за најразличнија тела.

1 Аофћив. Ба пабике Чех впдутез, Гезе Фос!. табаесте, Рату (1896).

|

аи

пир

лљабадатле списи

паша