Ферменти и физиологија

14 П Зи 5 дине > – Бе = |

ферментеку моћ акб се ослободи соли помоћу дијализе. Ако му се

дода једна жучна сео, постаје понова активним.

Навели смо-доста примера важних улога ко-термената. И без дубљег продирања у предмет јасно је да ко-Ферменти узимају учешћа на различне начине у механизму терментских акција, и да је према томе њихова улога од веће или мање важности. (С тога није могућно установити једну теорију њихових акција која би обу хватила све познате случајеве. Затим треба и то рећи да није енгурно да ко-Фер-

менти постоје за сне Ферменте. Оловцов је нашао у кромпиру окси-.

дазу која не садржи ни мало мангана. То је исто констатовао и Васћ за једну оксидазу другога порекла.

Ослањајући се на неке елучајеве у којима је ко-Ферменат неопходно потребан за Ферментеку акцију и у којима је ко-Ферменат такве природе да и он сам у извесним погодбама може да произведе исту серментску акцију, Вемтапа је оцртао једну теорију ло којој би коферменат био главни фактор у Ферментској акцији а Ферменат само његов подетрекач. У систему ферменат — ко-Ферменат, Веттапа назива · ко-Ферментаз сотрбтетваке авебре, а ермента: сотр/ететаљке астратћве. На пример, лаказа је неактивна без мангана: међутим манган (односно његове соли) може и сам да произведе разне оксидапије као год и лаказа удружена с њим, само несразмерно много лакше. Тако исто и кречне соли без којих је пектаза неактивна могу саме да у извесним потодбама проузрокују згушњавање пектина, али тада морају бити у много већој количини него ли када су удружене са ферментом пектазом. Хлороводонична киселина може и у одсутности пепеина да хидролизује беланчевине, али се тада она мора употребити око 100 пута концентрисанија него ли што је у желудачноме соку. Галуголу је упоредио утицај пепсина помешана са НОР 5 на беланчевине, са утицајем саме те киселине исте концентрације. Вршећи огледе на 87", Галутолу је констатовао да се у оба случаја долази до истих продуката хидролизе, само што иста реакција уз присуство пепсина траје неколико часова, а са самом киселином неколико месеца.

У овим елучајсвима може се узети да је ко-Ферменат главни фактор у Ферментској акцији а Ферменат тело које "повећава његову

активност тако да мале количине ко-Фермента, које може да поднесе.

организам, добивају тиме велику активност. Кадљ би слична Факта била нађена за све Ферментеке акције, ове би се свеле на појаве познате у хемији под именом хаталитичниг појава, а ферменти би били подетрекачи катализе.

Овај начин схватања губи много од евоје опште важности пред фактима да постоје ко-терменти који нису никако кадри да изазову

и мири - пио пере

риме овна пате ои