Ферменти и физиологија

56

ватно налазе у склопу протеинекога молекула; међу њима су најважније разне амино-киселине. У тој потпуној деградацији протеннскога молекула узимају учешћа неколико Фермената који деле међу собом разне ступњеве те деградације, али чији број као год и границе њихове активности нису коначно утврђени. Ферменат који први приступа рушењу сложног протеннескога молекула, јесте пепсин. Њему прилада желудачно варење које се врши у киселој средини желудачнога сока, и то је ферменат беланчевина на који прво наилазе беланчевине. Рекли смо већ приликом ко-Фермената, да је НС! прави ко-оерменат пепсина који је без те киселине неактиван, као год и да се пепсин ствара из профермента, тропепеина, под утицајем те исте киселине. Џепсин се налази у желудцу код свих виших животиња, код нижих пак има случајева да је желудачни Ферменат активан само у алкалној средини, тако да се тај Ферменат мора сматрати различним од пепсина. Затим, вероватно је да пепеин није истоветан код свих животиња, имајући у виду да се ти пепеини не понашају на пети начин према разним утицајима; тако на пример, оптимална концентрација НО није иста за акцију разних непсина. (И у нормалним приликама разни се пепсини не налазе у истој средини у погледу киселине; док је киселина желудачнога сока код човека 1,0—1,5 гр. НС! на литар, дотле сам нашао код, једне морске рибе киселину 7,6 НС! на литар).

Крајни стадијум измена беланчевина под утицајем пепсина, јесу пептони. Подужим утицајем желудачнога сока на извбену беланчевину (фибрин, овалбумин итд.) конетатује се да је се ова коначно претворила у продукте који се не таложе више топлотом, и који су представљени протеозама и пептонама. Вероватно је да су те протеозе, које се разликују од пептона по неким реакцијама таложења, заостао прелазан стадијум који може потпуно да ишчезне. У току акције лепсина посматрају се разна прелазна тела која се, напредовањем акције, све више разликују од правих беланчевина а приближују пептонама. Та се тела називају тротеозе; међу њима се разликују: жетеротротеозе, протопротеозе, деутеропротеозе. Та је подела утврђена на. различном понашању према агепсима таложења и могућно је да те протеозе и нису одређена хемијска тела већ мешавине више тела у разним есразмерама. Најпосле треба напоменути да се међу пролуктима варења беланчевина под утицајем пепеина налази увек и извесна количина киселих беланчевина (ацидалбумина) које сео таложе неутрализовањем и које су продукат акције хлороводоничке киселине желудачнога сока на беланчевице. Под утицајем пепсина не ослобађају се амино-киселине. ~

Код биља је нађен Ферменат сличан пепепипу и то код такозваних биљака мееождера, као што је Пгозета тоћитагјоба ; скетракт лишћа, те биљке пептонизује беланчевине.

– Пре

"о