Ферменти и физиологија

–

сл

Трипсин.

Акција пепеива не иде никада даље од стадијума пептона, и она ни у ком елучају не води ка продукцији абиуретеких продуката као што су амино-киселине. ПЏанкреасни протеолитични Ферменат тритсин утиче на исте беланчевипе на које утиче и пепесин (фибрин, овалбумин итд.) и иде још даље у разоравању протеинскога молекула. Под његовим утицајем беланчевине, прошавши кроз стадијуме протеоза и пептона, разрешавају се у тела која не дају више опште беланчевинске реакције па ни биуретеку. Међутим абиуретним продуктима налазе се тирозин, триптофан, леуцин, хистидин, лизин, аргинин, аспартинска кис, глутаминска кис. итд. Каћпе је мислио да се трипеином никако не могу потпуно да отклоне биуретска тела, већ да увек остају неки лептони на које трипсин не утиче, и који је назвао пинтипептони. Доцније је Кшзећег показао да активан трипсин може потпуно да хидролизује све пептоне и да под његовим утицајем биуретска тела потпуно ишчезавају. Еећет и Ађдетћа еп су пак нашли да се при утицају трипсина на разне беланчевине стварају полипептиди, који су у ствари простији пептони који не дају више биуретеку реакцију. Они садрже разне амино-киселине и сав фенилаланин и пролин који се налазе у молекулу беланчевине. Они одговарају антипептонима Каћпе-а, Изгледа да њих трипесин није у стању да разори. Излажући их узастопце утицају пепсина и трипеина, ти се полипептиди бар делимично хидролизује уз продукцију Фелилаланина и пролина (Т1аећег и Ађдетћај еп).

Трипсин утиче дакле на беланчевине, протеозе и пептоне, Али је активан и на тела која су још простија од пептоша, а то су синтетични полипептиди. Јећег и Ађдетћајеп изучили су како. се понашају према панкрсасноме соку 29 полипептида. Кало опште правило излази из те студије да су само онп полипептиди хидролизовани танкреасним соком који су састављени из оптички активних амино-киселина које се налазе у природи. Затим, утичући на рацемичне полипептиде, панкрелдени трипсин хидролизује само једап од она два изомерна тела која састављају рацемично тело; дакле и у овоме случају, као год и за угљене хидрате, јасно је да конфигурација молекула у простору има велике важности за активност Фермената, Најпосле, таје хидролиза, зависна и од природе амино-киселина и од дужине ланца полипептидеког молекула. „Јасно је дакле, вели К1зећег, да је могућно помоћу панкрсаснога сока поделити полипептиде у класе које се разликују једне од других са биолошкога гледишта“, Трипсин утиче и на парапуклеопротсиде, на пр. желатин, дајући желатино-пептоне и аминокиселине; тако исто хидролизује, бар делимично, и нуклеопротеиде одвајајући протеннске молекуле и поступајући с њима на начин који смо изложили,